Redakcija Uroš Mikić rođen je 20. 11. 1997. godine u Beogradu. Poezijom se bavi još od malih nogu. Dobitnik je nekoliko nagrada za literarno stvaralaštvo. Učenik je Četvrte Gimnazije u Beogradu. U slobodno vreme piše, slika, glumi, planinari, igra stoni tenis, svira usnu harmoniku…
Ostani uz mene
Ostani,
Ostani uz mene,
Da greješ ovaj kamen,
Ovu stenu
Od mog srca,
Da bakljama zajedno
Rasvetlimo ovu noć.
Ne plaši se,
Nema nikog,
Nikog da nas gleda
Kako lovimo Mesec,
Kako sanjarimo,
Lajući na zvezde.
Pogledaj ušće
U daljini,
Gde pred našim očima
Dve reke
Vode ljubav,
Kikoću se
I migolje,
Krijući se
Od pospanog grada.
Pogledaj mi u oči.
Srećan sam.
I to mi je dovoljno.
Ostani uz mene
Da se,
Na ovim
turskim zidinama,
rugamo romantičarima
i smejemo životu.
Ostani uz mene,
Ostani,
Da zajedno
Pobegnemo od jutra!
Pakao
Ako ikada
Spomeneš pakao,
Seti se
Da pakao nije
Pećina,
Vulkan
Ili provalija,
Glogov kolac
I vrisak u noći,
Ponajmanje
Živo blato
Sa devet krugova.
Sopstveni pakao
Možeš stvoriti
Od svake
reči,
misli
ili dela.
On je tu.
Ne smanjuje se.
Ne nestaje.
Samo čeka,
Smejući se
Očima Sotone.
Pijana soba
Ovde si nekada
Bila ti.
Poznajem ti korak.
Pili smo
Iz iste čaše,
Pod budnim okom
Ponoćnih čuvara.
Mirisala si
Na pomorandžu,
Gledala me požudno,
Izvijajući telo
Graciozno poput
Sijamske mačke.
Ah, zatvoriću oči…
Poželeću
Da se ne probudim,
Nestaću
Iz ovog grada
Koji se tetura,
Ispariću
Kao duh iz boce
Iz ove pijane sobe
Sa pocepanim zavesama
Skitnica
Svako jutro
budim se
u drugoj straćari,
na drugoj krošnji,
zalegnut na klupama
pustih perona,
svako jutro
u novoj lađi,
na novom oblaku,
sa novim pticama.
Čas ovamo,
čas onamo,
nosi me
vetar izneneđenja,
odvuku me
talasi sudbine,
i kudikamo obrne
točak sreće.
A svako veče
u drugim prnjama,
na novoj obali,
pod svetlima
novoga grada…
Kameleon
Ne reži,
Ne ujedaj,
Jer pas
koji laje
Nije dovoljno kuvan!
Ne pitaj,
Ne progovaraj,
Što manje znanja,
Manje glavobolje!
Ne budi hrabar,
Ne budi glup,
Ne usuđuj se
Na sopstvenu
Propast!
Ne zanovetaj,
Ne ističi se,
Nije celo selo
Glupo,
A ti jedini
Genijalac!
Mimikrija…
Prikrij se,
Prilagodi se,
Prilepi se
I ćuti!
Ćuti
I živećeš
Bezbolno!
