Skip to content
July 12, 2025
  • Facebook
  • Twitter
  • Linkedin
  • VK
  • Youtube
  • Instagram

PORTAL ZA KULTURU, KNJIŽEVNOST I DRUŠTVENE TEME

Connect with Us

  • Facebook
  • Twitter
  • Linkedin
  • VK
  • Youtube
  • Instagram

Tags

Aforizmi Antropologija Bajke Bosna i Hercegovina Crna Gora Drugi pišu Ekologija Eseji Feljton Fotogalerija Historija Hrvatska Intervju Istaknuto Izložbe Kalendar Karikature Književna kritika Kolumne Kritike Kulturna baština Magazin Narodne umotvorine Naučni rad Nekategorisano Poezija Polemike Portreti Prevodi Projekti Promocije Proza Putopis Radio Avlija Reagovanje Rekli su... Satira Sjećanja Srbija Stari tekstovi Teme Umjetnost Vijesti Zabava Zdravlje

Categories

  • Aforizmi
  • Antologija
  • Antropologija
  • Arheologija
  • Bajke
  • Bosanska kuhinja
  • Bosna i Hercegovina
  • Crna Gora
  • Drugi pišu
  • Ekologija
  • Eseji
  • Feljton
  • Filozofija
  • Fotogalerija
  • Historija
  • Hrvatska
  • Humoreska
  • Intervju
  • Istaknuto
  • Izložba
  • Izložbe
  • Kalendar
  • Karikature
  • Književna kritika
  • Kolumne
  • Konkursi
  • Kritike
  • Kulturna baština
  • Magazin
  • Medijska pismenost
  • Narodne umotvorine
  • Naučni rad
  • Nekategorisano
  • Poezija
  • Polemike
  • Portreti
  • Prevodi
  • Projekti
  • Promocije
  • Proza
  • Putopis
  • Radio Avlija
  • Reagovanje
  • Rekli su…
  • Reportaža
  • Satira
  • Sjećanja
  • Srbija
  • Stari tekstovi
  • Tema broja
  • Teme
  • Umjetnost
  • Vijesti
  • Zabava
  • Zdravlje
  • Home
  • Vijesti
  • Poezija
  • Proza
  • Magazin
  • Kolumne
  • Intervju
  • Eseji
  • Portreti
  • Kulturna baština
  • Zdravlje
  • Ekologija
AJB uživo
  • Home
  • Poezija
  • Poezija Vesne V. Radović
  • Poezija

Poezija Vesne V. Radović

Redakcija January 18, 2017

Весна Радовић рођена је 31. 12. 1966. године у Херцег Новом.

Фармацеут је, специјалиста фармацеутске медицине, доктор медицинских наука и научни сарадник.

Живи и ради у Београду.

Објавила је збирке поезије: Чувари душе, Гора изнад мора, Несаница, Искласале речи, Име на води, Трагови белог медведа, и избор песама Чувари душе.

У издању ИП “Просвета” а.д. Београд, објавила је роман Фирентински шал, 2016. године.

Добитница је:

  • Mеђународне награде за уметност и културу, Таранто, Италија за 2000. годину
  • Златне значке Културно-просветне заједнице Србије за 2007. годину
  • Друге награде на конкурсу за поезију “Вукови ластари”из Лознице за 2016. годину
  • Треће награде на конкурсу за поезију Књижевног клуба “Иво Андрић”из Земуна за 2016. годину
  • Похвале на конкурсу часописа “Авлија” за најбољу кратку причу и пјесму у региону за 2016. годину

Једно време водила је књижевну заједницу у кући Ива Андрића у Херцег Новом.

Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Црне Горе.

Песме су јој превођене на италијански језик.

Објављује поезију у више часописа.

Заступљена је у домаћим антологијама.

Vesna Radović

 

РЕЧЕ МИ ЈЕДНА ЖЕНА

 

Добро је што си отишао,

што си нестао,

без поздрава и опроста се удаљио,

о благослову да не причамо!

У мом крају се каже,

добро је што си издао,

у твом,

не знам какo се каже,

али знам да се и те како збори,

с кољена на кољено,

да се препричава,

јер ови Ваши су од Наших,

а сви смо ми Наши,

громаде од људи, људине и људићи!

 

Велим људићи, људићи!

Поваздан их је било и биће,

него треба их знати препознати,

а док врећу соли не позобљеш,

не знаш Јадан с ким имаш посла,

док не посједиш,

а можда ни тад,

не сањаш шта носи дан,

шта ноћ пуста,

јер да знаш,

обук’о би се на брзину,

и утек’о главом без обзира,

не би крчмио дане од Бога дате,

никако не би,

јер нико није луд,

а понајмање ови Наши!

 

Него, вјеруј ми,

без омразе Ти све ово говорим,

јер ме некако хтјело,

јер ме допало,

да лајем ко пас на свом прагу,

док други лају по туђим авлијама!

И ништа ме није мимоишло,

па ни ова здравица,

ово весеље,

ма, које весеље!?

 

Како није весеље,

кад гаће носим љети и зими,

кад не стижем да се сазујем од посла?!

Јадна ми мајка,

што је залуду мислила,

да је женско родила,

што се помоћи у кући надала,

а мени ко да се момчило,

у коло међу људе хватало,

ко да ми ђаво није дао мира!

 

Добро је што си отишао,

не окренувши се за собом,

при ципелама само блато понијевши,

рачунајући да си све завршио,

да си се одужио дому и роду,

и да немаш никог на старој адреси!

Данас ми је лакше заспати,

ласније опстати у овом јаду земаљском,

знајући да и ја више немам никога.

А могло се десити,

ко што се често дешава,

да и даље наивно вјерујем,

или да не вјерујем својим очима,

да ми уши тукну,

па да ме воде код доктора!

 

Посље да причају,

уста да не затварају,

по роду да ми ненајављени гостују,

мртве ђедове кости да ми преврћу,

онако у мале шапућу –

Видиш да са њом нешто није у реду!

Била је оваква и онаква,

залуду лијепа, права љепотица,

из добре куће,

домаћинске,

сам Бог је дао,

но има ту неки Ђаво,

јер не могу Срби без Ђавола,

то им је од памтивјека остало!

 

И опет понављам,

добро је што си отишао,

немој да ти се кунем у једино дјете,

што си подвио реп,

ко олињали мачак,

који више није низашта!

 

Ономад ми рече једна жена,

у четири ока, у повјерењу,

не знам од којих је,

а не знам ни чија је,

дјевојка или одива,

не знам, части ми,

да те више нема, него што те има,

да нас избјегаваш,

због једне друге жене,

нагрђене од рођења,

због које те ни рођена мати,

не би препознала!

 

И не може се чуду начудити,

да се то могло десити онаквом човјеку,

што га је дика било видјети,

у кући и испред куће,

што се о њему причало,

ко о чо’еку, а не ко о попишуљи,

оба ми ока испала, ако те лажем,

ако не говорим истину,

ДОБРО ЈЕ ШТО СИ ОТИШАО!

 

 

ЉУБЕ МОЈА!

 

Љубе моја,

ноћас ми је хладно,

не греју ме више твоје руке,

чисте сузе и пругасти снови,

остали су на дрвеној клупи,

где сам хтео,

љубе да те грлим,

да ти скинем мараму од свиле,

и постељу меку да ти прострем,

да постидим Сирене и Виле!

 

Љубе моја,

хтео сам ти рећи,

нисам жењен, нисам ни обећан,

ал’ ме љубе,

нешто у том спречи,

тога часа да не будем срећан!

Отишла си, љубе,

Крив сам био,

Зато данас слепо сунце гледам,

И уместо вином да те дочекујем,

сам ко старац на троножац седам!

 

 

ДЕВОЈАЧКО ВЕЧЕ

 

Чуј, како понизно ћути зова,

а целим својим бићем дрхти зора,

и док се под оком суза слива,

трчи, котрља до плавог мора,

небо ме пита – Шта се то збива?

 

Ко ли је јутро ранио грешком,

да ли још ико у гнезду снева,

ко ће ми белу кошуљу ткати,

за вече девојачко да буде спремна,

ко ће ми шаптати – Што те нема?

 

 

ОПРОСТИ ВЕРА!

 

Опрости Вера!

Како то ниси схватила?

На салвети сам написао,

да те чекам у подне,

у кафеу “Сајгон”,

на углу Владимирског проспекта.

Ја нисам више у годинама,

када могу дуго да стојим,

стигле су ме разне болести,

имена им не могу упамтити,

с тога се надам,

разумећеш,

што се повремено осећам,

као пред падом Лењинграда,

док стојим на властитим сузама,

несигурно.

 

Опрости Вера!

Надам се да ћеш разумети,

то што чекајући те,

пијем руски чај,

из порцуланских шољица,

са мотивима веселих лептирица,

на којима пише Imperial Porcelain,

и што се нервозно окрећем,

као безнадежан коцкар,

који због дугова,

продаје породични накит,

и женине хаљине,

приморан да напусти Русију,

што пре и одмах!

 

Опрости Вера!

Ево, кунем се као циганин,

пијан и трезан,

потпуно свеједно!

Више се неће поновити,

ниједна од мојих глупости,

мојих гадости,

а признајем,

било их је на претек!

Ако овога пута не дођеш,

и не послушаш ме,

изгубићеш много,

заправо,

изгубићеш све!

 

Опрости Вера!

Па ти си паметна жена,

а ја одрпанац у војничкој униформи,

тек изашао из рата,

од кога сви беже!

Истина,

када станем крај тебе,

не пристајем ти најбоље,

и ноге ми дрхте!

Непогрешиво осећам,

да као права императорка,

желиш владати,

мојим креветом и животом,

и заувек ме освојити,

као поробљени град!

 

Опрости Вера!

Морам да приметим,

како није све у новцу,

мада знам да волиш,

јести кавијар из златних тањира,

и пити шампањац из кристалних чаша,

уосталом,

као све даме из високог друштва,

а сети се само,

децембра 1941.,

када је у опкољеном граду,

умрло 50 000 људи,

и једанаестогодишње Тање,

што је писала –

“Совичеви су умрли, сви су умрли,

Тања је сама!”

 

Опрости Вера!

Иде то некако са годинама,

и не умем најбоље објаснити!

Наиђе да се преједеш живота,

да ти је нека мучнина,

џигерице да повратиш,

и није ти више ни до чега,

него само желиш,

да те укрцају на воз,

обавезно треће класе,

Транссибирске железнице,

и да те заувек пошаљу у Сибир,

кроз осам временских зона.

 

Опрости Вера!

И то што сам овако болесан,

кренуо на пут,

и прошао пола Европе,

да те видим,

а ти ме ниси сачекала на Црвеном тргу,

са каранфилом на реверу сакоа.

Изгледа ниси ме разумела,

а желео сам да те држим за руку,

и да се похвалим,

како сам брзо проговорио руски,

иако пре тога нисам знао ни речи.

 

Опрости Вера!

То се може само из љубави!

Дошао сам из далека,

и за имендан ти купио звезду,

најлепшу што сам нашао.

А хтео сам да те волим,

и водим у московски циркус,

код свог пријатеља Пјотра,

који има посебну тачку,

са добро истренираним мацама.

Е шта сам све хтео,

шта сам све био спреман да урадим,

само да си дошла,

док сам те чекао,

на Лужковом мосту,

наслоњен на ограду,

посматрајући тек венчане парове,

што катанче своју љубав!

 

Опрости Вера!

Морам да признам,

нисам лепши, ни паметнијих од других,

тек мало повијен у раменима,

просед и налик шепртљи,

у непознатом друштву.

Али када видим,

ове са штапом и социјалним вилицама,

што прилазе младим девојкама,

веруј ми,

немаш разлога за бригу,

ево још данас,

изнајмићу за тебе кућу на углу,

са цветним балконом,

и погледом на цркву!

 

 

Опрости Вера!

Чуди ме да ниси разумела?

Ја сам као Достојевски,

више пута избегао стрељачки вод,

и метак луталицу.

Три пута сам робијао,

у Петропавловској тврђави,

на коленима читајући Библију,

док си наступала у театру “Вахтангов”,

у улици Арбат,

играјући лепу Јелену,

у драми “Ујка Вања”,

и као остарели професор Серебрјаков,

шепурио сам се пауновски,

у страху од смрти и љубоморе,

празног стомака и пуног срца,

наивно верујући да си МОЈА!

 

 

 

МАЧИЈА ШКОЛА

 

Слушај,

не можеш сломити моје срце,

јемчим ти,

спремајући се да изађем из стана,

и ухватим први трамвај,

моја нежна љупка мацо,

што гребеш шапицом,

на затворена врата моје душе!

 

Уосталом,

шта ти знаш о љубави,

када о томе ниси,

учила у мачијој школи,

мада,

мачке су пословично лукаве,

нису верне као пси,

и са њима се никада не зна!

 

Добро,

не умиљавај ми се више око ногу,

и без тебе мале чупаве,

колико сам се само пута,

саплела у животу,

Сунца ми на заласку,

ни сама не могу да се начудим!?

Али морам признати,

изненађује ме,

колико си само упорна,

у свом науму,

нимало налик мачијем кашљу,

видим ја,

са тобом се није играти,

на клизавом паркету!

 

Ви сићушне,

увек сте најопасније,

прикривене тигрице у телу балерине,

Жизеле моје,

Пепељуге,

Успаване лепотице,

Есмералде,

примабалерине асолута,

у шљокичастим хаљиницама,

сребрним ципелицама,

и белим мини шналицама у коси!

 

Побогу,

одлази више од мене,

љупко сисавче шарено,

млеко те чека,

у чинији твојој стакленој,

да неби можда лимун,

овога пута за промену,

Бога ти твога, мачијег!?

 

Понављам,

не можеш сломити моје срце,

опасна је то игра,

заспати у крилу искусне жене,

и надати се нечему,

стрепети,

нема ту вајде,

ту је све јасно,

чак и глупим магарцина,

понављачима!

 

И зато,

не искушавај ме више,

моје нежно чудо,

крајње је време да се договоримо,

коначно нешто да урадимо,

и кренемо,

свака на своју страну,

ја у фарму са људима,

а ти у лов на мишеве!

 

 

ЛАСТЕ

 

Једном када се ласте врате у мој град,

и гнезда своја свију,

од блата, пљувачке и суве траве,

испод стреха комшијских,

када ме пробуде,

цвркутом својим,

док седе на жицама,

те мале певачице црних леђа,

и дугих рашљастих репова,

како их само волим,

и како им се увек изнова обрадујем!

 

Оне што долазе с првим пролећем,

док орах још није озеленео,

а земља мирише на влагу,

у марту месецу,

негде пред Младенце,

заједно са белим дугоногим родама,

бешумних покрета крила,

и дугих сабљастих кљунова,

о како волим,

када непогрешиво слећу у своја стара гнезда,

на уличним бандерама и димњацима кућа,

док у својој башти, разгрћем прву ружу!

 

Једном када се ласте врате у мој град,

и гнезда своја свију,

знам,

ускоро ће напупети младе воћке,

а зумбули отворити своје гроздасте цветове,

у белим и лила бојама,

док трубице каћуна занесене ветром,

буду одмахивале,

својим разнобојним главицама,

улево, удесно,

на дункл-плавом небу,

што би рекле наше Лале.

 

Оне што долазе с првим пролећем,

из далека,

негде из Африке,

и слећу једна до друге на телеграфску жицу,

преко пута моје куће,

као под диригентском палицом,

неког разбарушеног маестра,

да би потом полетеле ниско,

кишу слутећи,

посећајући ме на слово Л,

из пожутелог школског буквара.

 

 

 

 

 

Tags: istaknuto poezija zakaceno

Continue Reading

Previous: Rezultati 6. konkursa časopisa ”Avlija” za najbolju pjesmu i priču za 2016. godinu
Next: Predstavljamo: ”FIRENTINSKI ŠAL” Vesne Radović

Related Stories

Faruk Međedović: Ablin ples između mjeseca i zvijezda
  • Istaknuto
  • Poezija

Faruk Međedović: Ablin ples između mjeseca i zvijezda

May 13, 2025
Tri pjesme Valentine Milačić
  • Istaknuto
  • Poezija

Tri pjesme Valentine Milačić

April 25, 2025
Jasmina Luboder Leković: Između kamena i vode
  • Poezija

Jasmina Luboder Leković: Između kamena i vode

April 14, 2025

Recent Posts

  • Jasmina Luboder-Leković: Uz „Ivicu“ do ivice sa Aleksandrom Nešković
  • Šukrija Meholjić: SREBRENICA 30 GODINA POSLIJE
  • POČELO BIHORSKO KULTURNO LJETO ’25.
  • PRVI INTERNACIONALNI FESTIVAL INTERKULTUR
  • OBJAVLJEN ZBORNIK PRIČA “ŽUBOR BIHORA”

Archives

  • July 2025
  • June 2025
  • May 2025
  • April 2025
  • March 2025
  • February 2025
  • January 2025
  • December 2024
  • September 2024
  • August 2024
  • July 2024
  • June 2024
  • May 2024
  • April 2024
  • March 2024
  • February 2024
  • January 2024
  • December 2023
  • November 2023
  • October 2023
  • July 2023
  • June 2023
  • May 2023
  • April 2023
  • March 2023
  • February 2023
  • January 2023
  • December 2022
  • November 2022
  • October 2022
  • September 2022
  • August 2022
  • July 2022
  • June 2022
  • May 2022
  • April 2022
  • March 2022
  • February 2022
  • January 2022
  • December 2021
  • November 2021
  • October 2021
  • September 2021
  • August 2021
  • July 2021
  • June 2021
  • May 2021
  • April 2021
  • March 2021
  • February 2021
  • January 2021
  • December 2020
  • November 2020
  • October 2020
  • September 2020
  • August 2020
  • July 2020
  • June 2020
  • May 2020
  • April 2020
  • March 2020
  • February 2020
  • January 2020
  • December 2019
  • November 2019
  • October 2019
  • September 2019
  • August 2019
  • July 2019
  • June 2019
  • May 2019
  • April 2019
  • March 2019
  • February 2019
  • January 2019
  • December 2018
  • November 2018
  • October 2018
  • September 2018
  • August 2018
  • July 2018
  • June 2018
  • May 2018
  • April 2018
  • March 2018
  • February 2018
  • January 2018
  • December 2017
  • November 2017
  • October 2017
  • September 2017
  • August 2017
  • July 2017
  • June 2017
  • May 2017
  • April 2017
  • March 2017
  • February 2017
  • January 2017
  • December 2016
  • November 2016
  • October 2016
  • September 2016
  • August 2016
  • July 2016
  • June 2016
  • May 2016
  • April 2016
  • March 2016
  • February 2016
  • January 2016
  • December 2015
  • November 2015
  • October 2015
  • September 2015
  • August 2015
  • July 2015
  • June 2015
  • May 2015
  • April 2015
  • March 2015
  • February 2015
  • January 2015
  • December 2014
  • November 2014
  • October 2014
  • September 2014
  • August 2014
  • July 2014
  • June 2014
  • May 2014
  • April 2014
  • March 2014
  • February 2014
  • January 2014
  • December 2013
  • November 2013
  • October 2013
  • September 2013
  • August 2013
  • July 2013
  • June 2013
  • May 2013
  • April 2013
  • March 2013
  • February 2013
  • January 2013
  • December 2012

Categories

  • Aforizmi
  • Antologija
  • Antropologija
  • Arheologija
  • Bajke
  • Bosanska kuhinja
  • Bosna i Hercegovina
  • Crna Gora
  • Drugi pišu
  • Ekologija
  • Eseji
  • Feljton
  • Filozofija
  • Fotogalerija
  • Historija
  • Hrvatska
  • Humoreska
  • Intervju
  • Istaknuto
  • Izložba
  • Izložbe
  • Kalendar
  • Karikature
  • Književna kritika
  • Kolumne
  • Konkursi
  • Kritike
  • Kulturna baština
  • Magazin
  • Medijska pismenost
  • Narodne umotvorine
  • Naučni rad
  • Nekategorisano
  • Poezija
  • Polemike
  • Portreti
  • Prevodi
  • Projekti
  • Promocije
  • Proza
  • Putopis
  • Radio Avlija
  • Reagovanje
  • Rekli su…
  • Reportaža
  • Satira
  • Sjećanja
  • Srbija
  • Stari tekstovi
  • Tema broja
  • Teme
  • Umjetnost
  • Vijesti
  • Zabava
  • Zdravlje

Meta

  • Register
  • Log in
  • Entries feed
  • Comments feed
  • WordPress.org

Ne zaboravite da pročitate

Jasmina Luboder-Leković: Uz „Ivicu“ do ivice sa Aleksandrom Nešković
  • Promocije

Jasmina Luboder-Leković: Uz „Ivicu“ do ivice sa Aleksandrom Nešković

July 11, 2025
Šukrija Meholjić: SREBRENICA 30 GODINA POSLIJE
  • Kolumne

Šukrija Meholjić: SREBRENICA 30 GODINA POSLIJE

July 11, 2025
POČELO BIHORSKO KULTURNO LJETO ’25.
  • Nekategorisano
  • Vijesti

POČELO BIHORSKO KULTURNO LJETO ’25.

July 6, 2025
PRVI INTERNACIONALNI FESTIVAL INTERKULTUR
  • Vijesti

PRVI INTERNACIONALNI FESTIVAL INTERKULTUR

July 6, 2025

Nedavne objave

  • Jasmina Luboder-Leković: Uz „Ivicu“ do ivice sa Aleksandrom Nešković
  • Šukrija Meholjić: SREBRENICA 30 GODINA POSLIJE
  • POČELO BIHORSKO KULTURNO LJETO ’25.
  • PRVI INTERNACIONALNI FESTIVAL INTERKULTUR
  • OBJAVLJEN ZBORNIK PRIČA “ŽUBOR BIHORA”
  • Dokumentarni film: Tradicija muslimana Bijelog Polja i bihorskog kraja sa akcentom na kulturnu baštinu
  • KONKURS ZA OBJAVLJIVANJE RADOVA U ČASOPISU NOVI MOSTOVI / НОВИ МОСТОВИ BROJ 3
  • Razgovor sa piscem: Mustafa Balje
  • Božidar Proročić: Sjećanje na Rasima Ćelahmetovića (1945-2025)

Kategorije

Aforizmi Antropologija Bajke Bosna i Hercegovina Crna Gora Drugi pišu Ekologija Eseji Feljton Fotogalerija Historija Hrvatska Intervju Istaknuto Izložbe Kalendar Karikature Književna kritika Kolumne Kritike Kulturna baština Magazin Narodne umotvorine Naučni rad Nekategorisano Poezija Polemike Portreti Prevodi Projekti Promocije Proza Putopis Radio Avlija Reagovanje Rekli su... Satira Sjećanja Srbija Stari tekstovi Teme Umjetnost Vijesti Zabava Zdravlje
  • Home
  • Avlija
  • Riječ glavne urednice
  • Impressum
  • Kontakt
  • Pravila komentarisanja
  • Pišite ombudsmanu
  • Donatori
  • Facebook
  • Twitter
  • Linkedin
  • VK
  • Youtube
  • Instagram
Copyright © All rights reserved. | DarkNews by AF themes.