Слободан М. Стефановић, рођен у Београду 1948. године.
Дипломирани историчар уметности.
Члан: Удружења књижевника Србије, Удружења новинара Србије (УНС) и Удружења примењених уметника и дизајнера Србије (УЛУПУДС)
Од друштвених признања добио је: Захвалница Педагошког музеја поводом стогодишњице 1996.; Плакета УЛУПУДС за 2005. и 2007. годину; Сребрна плакета Удружења београђана за културу, поводом 15 год. 2007.; Златна значка Културно просветне заједнице Србије 2007.
Објавио је књиге:
– Жали се Марксу, Београд, 1989, Књижевне новине, афоризми и карикаторе (коаутор са Милутином Алемпијевићем и Драшком Антовом)
– Сатански афоризми, Београд, 1991. Привресни преглед, афоризми – подлистак
– ИН ВИНО ВЕРИТАС, Београд, 1992, Солид, афоризми
– Степенице које никуд не воде, (београдске приче), Београд, 1998, ГЕА. Књига је била у најужем избору за књигу године о Београду за 1998. годину
– Београд у Београду (београдске приче 2), Београд, 2002. Сингидунум. Књига је добила награду “6. Април” за књигу године о Београду за 2002. год.
– Либеро афоризми (Мојих 30 година, збирка) Београд, 2007. Графички атеље “АС”
Књижевна омладина Ваљева прихватила је 1993. и 1996. два пројекта за штампу, а учесник је у ТВ серији РТС-а “Прича за лаку ноћ” (2002.)
Слободан М. Стефановић је добитник великог броја награда и заступљен је у више антологија и збирки за прозу, поезију и афоризме.
Истакнута слика: Карикатура ”ПЕАЦЕ” аутора Слободана М. Стефановића