Redakcija Gruzija je 1991. godine stekla nezavisnost od Sovjetskog saveza i uspostavila diplomatske odnose sa nešto više od 50 država sveta. Za datum obeležavanja Dana nezavisnosti i državnosti Gruzije uzima se 26. maj, kada je 1918. Gruzija prvi put proglasila nezavisnu i demokratsku državu.
U Beogradu je 30. maja upriličena svečanost povodom državnog praznika Gruzije, u Hotelu „Crowne Plaza“. Uvodnu reč je držao Ambasador Gruzije David Dondua (sa rezidencijom u Atini), kao i zamenik Ambasadora Ilia Koberidze, koji je na brojnim manifestacijama predstavljao Gruziju u Beogradu. Sa ozvučenja su se začule državne himne Gruzije i Srbije, a diplomatski predstavnici su poželeli da se prijatelji dveju država još dugo ovako okupljaju i slave prijateljske odnose.
Nakon uvodne reči diplomatskih predstavnika koje su propraćene aplauzom, okupljenima se obratio Zoran Đorđević (bivši ministar odbrane, rada, danas v.d.direktora JKP „Pošta Srbije“, Političkog saveta za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije).
Nakon ovih obraćanja propraćenih aplauzom, na sceni su nastupali monah Serafim Bit-Haribi i duhovni hor iz Gruzije. Nežna pesma gruzijskih žena u dugim sivim haljinama i snažan glas o. Serafima dali su posebnu čar večeri. Njihove pesme na gruzijskom i jermenskom jeziku o Hristovom vaskrsenju sve prisutne su ganule i opčinile. Sa zadovoljstvom najavljujemo koncert o. Serafima Bit-Haribija i 13 Asirijskih otaca iz Gruzije u Beogradu, 31. maja u Zadužbini Ilije Kolarca.
Na proslavi je bila i mala izložba gruzijske narodne nošnje, koja često ukrašava ovakva okupljanja.
Ostatak večeri je bio rezervisan za fotografisanje, koktel i posluženje po receptima gruzijske kuhinje. Okupljeni su se lepo zabavili i ispričali sa poznanicima i prijateljima.
Gruzini svoju otadžbinu nazivaju Sakartvelo („kartvelska zemlja“), dok su ime pod kojim ih mi danas znamo dobili po Svetog Georgiju. Stanovnici su pravoslavne veroispovesti (oko 90%) i manjinske islamske. Gruzija pripada evropskom kontinentu, a čak 87 % njene teritorije je pod brdima i planinama Kavkaza.
D. Lazarević
