Redakcija Дајана Лазаревић
Сестрица Аљенушка и братић Иванушка
http://www.kostyor.ru/tales/tale84.html
Превела са руског: Дајана Лазаревић
Руска народна бајка о брату и сестри
Живели некад старац и старица, и имали ћерку Аљенушку и синчића Иванушку.
Старац и старица умрли. Остали сами Аљенушка и Иванушка.
Пошла Аљенушка на посао, и повела брата са собом. Иду они по далеком путу, по широком пољу, и Иванушка је пожелео да пије воде.
„Сетрице Аљенушка, ја сам жедан!“
„Сачекај, брате, док дођемо до извора.“
Ишли они, ишли – сунце високо, извор далеко, мучи жега, знојење. А ту – крављи отисак пун воде.
„Сестрице Аљенушка, да узмем ја гутљај из отиска?“
„Не пиј, брате, постаћеш теле!“
Брат је послушао и пошли су даље.
Сунце високо, извор далеко, жега мучи, знојење. Ту коњско копито пуно водице.
„Сестрице Аљенушка, да пијем ја из копита?“
„Не пиј, брате, постаћеш ждребе!“
Уздахнуо је Иванушка и опет су пошли даље.
Сунце високо, извор далеко, жега мучи, знојење. Ту козји отисак пун водице.
Иванушка говори:
„Сетрице Аљенушка, немам снаге: ја ћу пити воде!“
„Не пиј, брате, постаћеш јаре!“
Није послушао Иванушка и пио из козјег отиска.
Напио се и постао јаре…
Зове Аљенушка брата, а уместо Иванушке, за њом трчи бело јаренце.
Заплакала Аљенушка, села под стогић сена- плаче, а јаренце поред ње скаче.
У том тренутку, прошао је путник.
„Зашто ти, лепа девојко, плачеш?“
Причала му Аљенушка о својој невољи.
Путник јој говори:
„Удај се за мене. Ја ћу те окитити златом и сребром, а јаренце ће живети са нама.“
Аљенушка мислила, мислила, и пошла за путника.
Почели ни да живе заједно, и јаренце са њима живи, једе и пије са Аљенушком из исте чаше.
Једног дана човека није било код куће. Не зна се откуда – дошла је вештица: стала под Аљенушкин прозор и ласкаво је почела звати да се купају на реци.
Довела вештица Аљенушку на реку. Скочила на њу, провезала Аљенушки камен за врат и бацила је у воду.
А сама је постала Аљенушка – обукла је њену хаљину и пошла у њену палату. Нико вештицу није препознао. Човек се вратио – и није је препознао.
Једино је јарету све било јасно. Обесио он главу, не пије, не једе. Ујутро и увече иде по брежуљку и око воде и зове:
„Аљенушка, сестрице моја!
Допливај, допливај на брежуљак!“
Сазнала за то вештица и стала да моли мужа – да закоље и да закоље јаре.
Човеку било жао јарета, навикао на њега. А вештица тако тражи, тако пита – шта да ради, човек се сложио:
„Па, заклаћу га…“
Наредила вештица да се наложе ватре високе, загреју котлови гвоздени, наоштре ножеви од дамаста.
Сазнало јаренце да неће још дуго живети, и говори покојном оцу:
„Пред смрт, пусти ме да одем на реку, водице да се напијем, грло да исперем“.
„Па, дођи“.
Отрчало јаренце на речицу, стало на брег и жалостивно јаукнуло:
„Аљенушка, сестрице моја,
Допливај, допливај на брежуљак.
Горе ватре високе,
Кипе котлови гвоздени,
Оштре се дамастни ножеви,
Они ће мене заклати!“
Аљенушка њему из реке одговара:
„Ах, мој брате Иванушка!
Тежак камен на дно тоне!
Шаш ми је ноге спутала,
Жути песак на груди легао!“
А вештица тражи јаренце, не може да га нађе, па шаље слугу:
„Пођи, пронађи јаре, доведи га к мени“.
Пошао слуга на реку и види: по брежуљку трчи јаре и жалостивно зове:
„Аљенушка, сестрице моја,
Допливај, допливај на брежуљак.
Горе ватре високе,
Кипе котлови гвоздени,
Оштре се дамастни ножеви,
Они ће мене заклати!“
А из реке њему одговара:
„Ах, мој брате Иванушка!
Тежак камен на дно тоне!
Шаш ми је ноге спутала,
Жути песак на груди легао!“
Отрчао слуга кући и испричао човеку о томе што је чуо на речици. Скупио се народ, пошли на реку, покидали шаш и извукли Аљенушку на брег. Скинули камен са врата, потопили је у врелу воду, обукли у народну хаљину. Аљенушка оживела и постала још лепша, него што је била.
А јаренце се од радости три пута преврнуло преко главе и поново постало дечак Иванушка.
Вештицу су везали коњу на реп и пустили је низ широко поље.
Дајана Лазаревић је рођена 12. 3. 1993. године у Шапцу. Завршила је основну школу и гимназију у Шапцу са одличним успехом. Тренутно је студенткиња треће године на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Говори енглески, немачки, руски и белоруски језик. Бави се писањем поезије и прозе на српском и наведеним језицима. Објавила је три збирке песама и роман.
Добила је велики број књижевних награда у земљи и иностранству, њена дела су објављивана у бројним часописима и зборницима литерарних радова.
Од јануара 2015. ради као преводилац за ЕМГ Магазин (издавач: Екоф Медиа). Преводи новинске чланке и научне текстове са енглеског и руског на српски језик.
Изузетно познавање рада на рачунару (МS Office, Adobe, програмирање).
Од априла 2015. ради као наставница енглеског језика у Swanbell школи језика.
Члан Студентског парламента на Филолошком факултету, 2015.
Мотивисана, упорна, снажан индивидуалиста, али и тимски играч.
Објавила је три збирке песама:
- „Кроз простор и време“, 2011.
- „Стазе звезданог бескраја“, 2012.
- „Странац“, 2014.
Награде за прозу:
- „Павле Поповић“, 2015, за кратке приче.
Своју поезију је објављивала у више штампаних књижевних часописа, штампаних и електронских, као и на сајтовима намењеним поезији:
- „Гимназијски гласник“, 2012.
- „Свитак“, 2012.
- „Багдала“, 2012.
- „Диоген“, 2011/2012, на енглеском језику.
- „Диоген“, 2012/2013, на енглеском језику.
- „Лiтаратура i мастацтва“, 2013, на белоруском језику
- Сајт: „Афирматор“, 2012.
- Сајт: „Књиге – Правац“, 2012/2013.
- „Диоген“, 2012/2013, на енглеском језику.
- Сајт: „Ты – Поэт“, 2013, на руском језику.
- „Европски међународни фејсбук фестивал“, 2013.
- Интернет страница „Траблмејкер“, 2012/2013.
- Сајт: „Вершы беларускіх паэтаў“, 2013, за поезију на белоруском језику.
- „Авлија“, 2014.
- Сајт: „Књиге – правац“, 2014.
- Сајт: „Вершы беларускіх паэтаў“, 2014, за поезију на белоруском језику.
- Сајт: „Ты – Поэт“, 2014, на руском језику.
- Е-новине: „Суштина поетике“, 2014.
- „Авлија“, децембар 2014.
- „Словословље“, 2014.
Освојене награде:
- „Награда за средњошколску поезију“, 2012.
- „Јанош Сивери“, 2012.
- Сертификат „Диоген“, 2011/2012. За поезију на енглеском језику.
- „Уједињена Србија“, 2012.
- „Душко Трифуновић“, 2012.
- Сертификат „Диоген“, 2012/2013. За поезију на енглеском језику.
- „Др Миодраг Шокчанић“, 2013.
- „Јанош Сивери“, 2013.
- „Под овим знаком побеђујем“, 2013.
- „Раде Томић“, 2013.
- „Михаило Ковач“, 2013.
- „Флерт“, српско-руско друштво Тител, 2013. За поезију на руском језику.
- „Инше життя“, 2013, у Кијеву, за поезију на белоруском језику.
- „Душко Трифуновић“, 2013.
- „Трифун Димић“, 2013.
- „Магда Симин“, 2013.
- „Војислав Деспотов“, 2014.
- „Раде Томић“, 2014.
- „Жарко Ећимовић“, 2014.
- „Флерт“, српско-руско друштво Тител, 2014. За поезију на руском језику.
- „Магда Симин“, 2014.
- „Војислав Деспотов“, 2015.
- „Јанош Сивери“, 2015.
Дајанина поезија у зборницима поезије:
- „Синђелићеве чегарске ватре“, 2012.
- „Гарави сокак“, 2012.
- „Паун“, 2012.
- „Ветар по оцу“, 2012. На немачком језику.
- „Хришћанство – Под овим знаком побеђујем“, 2013.
- „Авлија“, 2013.
- „Осмех живот краси“, 2013.
- „Осветљавање“, 2013.
- „Гарави сокак“, 2013.
- „Месопотамија“, 2012/2013. На енглеском језику.
- „Тителтека“, 2013. На руском језику.
- „Инше життя“, 2013. На белоруском језику.
- Критике Милијана Деспотовића (Пожега) са критичким освртом на прве две збирке песама.
- „Гарави сокак“, 2014.
- „Авлија“, 2014.
- „Сија књига мајке Ангелине“, 2014.
- „Тителтека“, 2014. На руском језику.
- „Голи живот у уметности“, 2014.
- „Словословна врата“, 2015.
- „Тамни дани, светле ноћи“, 2015.
