Redakcija Dušan Dojčinović, rođen 1. juna 1972. godine, u Leskovcu, Srbija, gde živi, piše i stvara… Član je Književnog Kluba „Glubočica” od 31. jula 2015. godine. Klub „Glubočica” inače ima dugu tradiciju i datira još od 1968. godine pod rukovodstvom profesorke mr Borkice Milovanović
Dušan piše i na jeziku dijalekta, prelepo govori i čita stihove. Do sada je objavljivao radove u mnogim časopisima i novinama.
BIĆU TAJ UKLETI BROD U BOCI
Aleksandri
Biću taj ukleti brod u boci
što luta, što oči ti traži,
da te vidi, a pogled ti skriva
moraću dalje,
ma samo da si ti meni, zdrava i živa!
Biće mi bolje,
kad smognem snage,
kad smognem volje,
sramota, me zbog dodira mojih,
dodira tvojih
I biću taj ukleti brod
u boci.
Ne vredi,
ne moli me
Preklinji, kao onomad,
ja više neću moći,
i neću ti doći,
a zaklinjem se,
a zakletve ne pomažu…
Da l’ ičije usne ko’ tvoje,
lepše se smeju i lažu!?
Biću taj ukleti brod,
u boci, bez tebe
što ima, pramac, a ne zna za
pravac,
što ima krmu, a
srce, ko’ plašljivu srnu
što ima jedra,
ko’ tvoja bedra
što plovi i ne staje
dugo u noći…
Ja više neću smeti
da ti kažem: volim te
ja više kod tebe neću smeti da dođem
ja više neću smeti, da te pogledam, u oči.
FLAMENKO JE TUŽNA MUZIKA NA KOJU SE ĆUTI
Arsenu Dediću
Flamenko je tužna muzika na koju se ćuti,
i grube reči, postaće, pliš
u kišno podne sporo prolaze minuti,
vuku se sekunde, mrcvare sati,
o, da li ćeš znati?!
Flamenko je portugalska muzika
što oplemenjuje dušu
ona je ko ova kiša
za nesnosnu, sušu…
Suva zemlja,
suva usta,
uz flamenko se pleše
telo mi traži telo,
O, željo pusta!
Flamenko je tamo gde je Lisabon
flamenko je tu gde je ljubav,
gde sam ja, i gde je on!
КУРЕ ДРЧНО
Ма, с’м се исића,
куре, дрчно
ћеф ти пљесканичка
уштипак, кобасичка на жар
ћебапчки, крменадла,
Да седиш уз астал, ко’цар!?
Па, парче торту, с пластичну
кашичку,
и с’г, ми љига, потече, цури,
С’м, гливаш,и к’д, једеш, ти журиш!
А за једење си професор,
Туј’, ретко, кој’, мож’ те, надмаши,
чкембару, развија си црева
за једење, ждрање,
кркање, тој’, ти је стручно!?
А сутра те питам (кад татка немаш)
кад немаш ни за сокче,
куре дрчно!
