Redakcija Слободан Ж. Обрадовић
Полом[1]
Ко је слутио икад да ће кад време прође,
оду Курте и Мурте, пристигну нове вође,
двојица што се крсте и један који клања,
у мирној земљи Босни доћи до ратног стања?
*
Радио-извештаји са сваког од ратишта!…
Вреди ли да их слушам, а не разумем ништа?
(„Четници“ негде с брда убијају нас и плаше
док град бар засад држе , и „Турци“, и „усташе“.)
*
Чим урликне сирена сред ноћи, или дана,
већ креће ка подруму свако из свога стана;
множи се тресак врата и низ степениште бат…
Понеко тек корача, понеко, пак – ломи врат!…
*
Ко миши у подруму, међ` мише сатерани,
ослушкујемо, неми, шта се догађа вани…
… а вани – прасак! Полом. Слепи гелери лете
и траже насумце… Мушкарца… Жену… Дете…
*
Рат је већ очигледан. Пуцају све три стране!
Свака на сваку. (Плус на Тита и партизане…)
Гледам те „старе војске“, „старих“ имена, боја,
и сасвим добро видим – ниједна није моја!…
_____________________
[1] Зборник ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТА, Ниш, 2009. год.
