Snežana Radić: Sve nestaje

Snežana Radić

Sve nestaje

Ostala sam sama na peronu sudbine,

A tebe nema, nema te.

Čekam te.

Vozovi prolaze,

Dan odmiče,

Nova lica smenjuju se,

Dolaze, odlaze…

A moj voz nikako da vrati se.

Sve nestaje,

Bledi, gubi se.

I naše stare uspomene

I dan kad sretoh te,

One noći kad sneg padao je,

Kada su nam ruke jedna drugu grejale,

Kad poljubci nam srca spojiše.

Sve nestaje.

I one suze prolivene,

Sve reči izgovorene

Ili prećutane,

Sve što desilo se

Ili trebalo je,

Sve prilike propuštene,

Sve iza nas ostalo je.

Možda tako trebalo je.

Sve nestaje.

I dobro i loše, prođe,

Zaboravi se,

Kad ne znaš kud bi, nađeš utočište,

Kod onog ko poznaje te,

Ko zna zašto posmatraš vozove,

Zašto čekaš i nadaš se,

Ko zna koliko ljubav vredna je

I da onda kad sve nestane, ona ostaje.