Redakcija
Ćatovića Mahalu, u Sjenici, sunce nekako posebno obasjava i grije. Grije umilnije nego bilo koji čeperak zemlje...
proza
Moj gospodaru, zemlja zvana Bosna nesrećna je zemlja koju ne vrijedi osvajati, još manje držati, ali se...
Dok se teško talasa aprilski zrak, a vlažni trotoari grada upijaju posljednje sunčeve zrake Mustafa se zatvara...
Човек Који Има Новац седео је у челу веома дугачког стола. Са његове леве и десне стране...
Зима ме је увек затицала неспремну, иако се за њу припремам од раног лета. Споро и нерадо...
ČOVJEK KOJI PRAVI KAMENJE “Samo nitkovi znaju šta je poezija” ...
Зимско јутро је освануло пошкропљено крвљу првих топлих сунчевих зрака. Крај фебруара је плакао, терајући децу зиме...
ДОНАТОРИ И ЈАЛОВИ ОРАТОРИ Решим ти ја, брале мој, да објавим књижицу сатире. Упутих се...
У оку јој несан. У души бол. У срцу страх. Погрбљена тумара по соби, кухињи, дворишту. Понекад...
A: “Kako j’?” B: “Nikako! Ne valja… ne valja, u mater’nu… nije dobro! Nije dobro ovo!” A:...
