Tatjana Debeljacki: Razgovor sa Milanom B. Popovićem

Uopšteno govoreći, ono što savet bi nam Vi dali za iskušenje pisaca? Molimo navedite primer ’’šta ne treba raditi’’ ?

POPOVIĆ: Ne treba književnom izdavaču davati novac iz svog svog džepa da bi Vam odštampao knjigu pesama. Ako Vam je baš stalo do toga da Vaša knjiga pesama ima neko zvučno ime/logo/etiketu izdavača, onda se potrudite i pronađite donatora, pa prikupite sredstva. Nisu to toliko velika sredstva, ukoliko želite da odštampate neku tehnički korektnu, ili uobičajenu, skromniju knjigu. Ne mora to biti tvrdi šiveni povez, ilustracije u boji  itd. U najboljem slučaju, objavite knjigu kao “Autorsko izdanje”, sav tiraž je u vašim rukama, nikome ne polažete račune, Vi ste šef pesničke parade i sami odlučujete o sudbini i daljem usmeravanju Vaših pesama.

Izdali ste četiri knjige poezije, o svakoj po nešto što bi privuklo čitaoce?

POPOVIĆ: Moja prva knjiga nosi naziv “Molitva tetoviranog srca”. Duboko je religijska, misaona, pravoslavna, ali i buntovno protestna knjiga. Po njoj sam i dao naziv svom zvaničnom sajtu www.MolitvaTetoviranogSrca.com  , pa ga posetite. Njega je idejno osmislio umetnik Goran Kostić iz Beograda.  Na tom sajtu možete skinuti u mp3 formatu sve pesme sa obe moje muzičke CD kompilacije. Druga moja knjiga pesama je “Vreme brutalnih dobronamernika”, sama po sebi je brutalnija, žešća, oštrija i dubokoskrozirajuća. Treća knjiga je završni deo pesničke trilogije, i zove se “Oka da ne ispustim dah”. Neobičan naslov. To je moja najmelanholičnija knjiga pesama. Par godina nakon nje, objavljena mi je knjiga pesama “Na kori integralnog hleba i olovci”,  jedna duhovita, vrcava, pozitivna, vedra, samoironična i samosarkastična knjiga koja govori o hrani i mršavljenju, tačnije, hrani i gojenju. Ona je najviše pohvala zadobila jer su se mnogi čitaoci pronašli u njoj, za razliku od prethodne tri knjige, koje su bile duboko misaone, nekome neshvatljive, neuhvatljive, naporne… . Meni lično, potpuno jasne i jednostavne.

Nedavno je objavljena muzičko-pesnička dupla original CD kompilacija ,,Hronično neumorni”. Na dvostrukom CD-u si okupio već etablirane, ali i potpuno nove bendove i izvođače iz svih država bivše Jugoslavije?

POPOVIĆ: Od hip hop umetnika na CD-u se nalaze: Sky Wikluh, Vudu Popaj, Coa, Cantwait, Kruks, M.A.X., Solow i Flip Flop.
Rege bendovi zastupljeni na ovoj kompilaciji su: Del Arno Band, The Socks, Hornsman Coyote (Eyesburn), Elly Rasta Girl, Čaras i Subjektivni sud.
Rok izvođači i bendovi na CD kompilaciji su: Branko Radaković, Miroslav Dukić (Tako), Zoran Marinković-Bjesomar (Bjesovi), Autogeni trening, Nikola Čuturilo, Monera, Seljačka buna, Hashish club, Alek, Branislav Lazić, Broken Arrow, Dark Sky, Fault, Snovi, Galoma, Grim, Vladimir Jakšić (Revolveri) i Sead Zele Lipovača (Divlje jagode).

Ko je sve bio saradnik u ovom projektu, počeći od tvog rada, pa do omota CD-a i naslovne strane knjige?

POPOVIĆ: Svi već pomenuti umetnici i izvođači. Želim da napomenem da imam desetogodišnju saradnju sa akademskim grafičarom, Jakšom Vlahovićem, koji je radio/nacrtao sve korice i ilustracije moje prve tri knjige, kao i oba CD-a “Vreme brutalnih dobronamernika” i „Hronično neumorni”. Korice i ilustracije knjige „Na kori integralnog hleba i olovci” rad je Mine Simić. Kad smo kod CD kompilacije „HRONIČNO NEUMORNI”, napomenuo bih da je snimljeno čak šest video spotova. Ogromnu tehničku, produkcionu i savetodavnu pomoć sam imao od akademskog slikara, ali i multimedijalnog gornjemilanovačkog rok umetnika, lidera sastava „Bjesovi“, Zorana Marinkovića-Marinka, alter egoa Bjesomar, koji dominira u pesmi „Istine mamlazi kriju (batina)“ u kojoj Bjesomar peva svoj dopisani refren, a ja čitam svoje dve strofe. Kod njega, u Bjesomarovoj pećini, Bjesomar je snimio, montirao i režirao i spot za pesmu „Istine mamlazi kriju (batina)“. Ujedno, on se uz mene, pojavljuje u samom spotu, koji je njegovo idejno delo. Sama audio pesma „Istine mamlazi kriju (batina)“ snimnjena je davne 2007. godine, ali je tek sada objavljena, a i dalje je aktuelna i nije odolela je zubu vremena. Moja i Bjesomarova umetnička saradnja je vremenom prerasla i u iskreno prijateljstvo, i time se posebno ponosim.

Branko Radaković je snimio, režirao i montirao spot, ali i recitovao tekst pesme “Ubuduće ne pričaj o budućnosti“ – Branko Radaković i Miroslav Dukić.  https://www.youtube.com/watch?v=c5QX0iebPgE
Zoran Marinković-Bjesomar je snimio, režirao i montirao spot  za pesmu “Istine mamlazi kriju (Batina)”ali i dopisao svoj refren i odpevao ga – Bjesomar i Milan B. Popović https://www.youtube.com/watch?v=7X9sFQFHnpg

U produkciji “Kan i Lingus” Stereo Tip je snimio spot za pesmu “Poslednji stih”.  https://www.youtube.com/watch?v=2yc-zubdk9w

Spot za pesmu ŽIVAC, grupe Hashish Club

Danilo Stojić from Undergrad.

https://www.youtube.com/watch?v=CCT5ozCZs5g

Spot za pesmu Glas, grupe Dark Sky

https://www.youtube.com/watch?v=ZZhdm5g29Ew

Spot za pesmu Jah, grupe The Socks

https://www.youtube.com/watch?v=vLbWlz7VTME

Posvećen svojoj poeziji, muzici, novinskom kolumnističkom radu, odakle Vam tolika energija?

POPOVIĆ: Prirodno sam obdaren njome i svim silama ne odustajem i onda kada bi svi odustali i tražim način da svoja umetnička dela približim što širem čitalačkom ali i slušalačkom auditorijumu. Imam veliku ljubav prema poeziji, kao i prema muzičkom novinarstvu, rok muzici…

Jako interesantno da je Slađana Milošević deo saradnje, i kako je sve to počelo?

POPOVIĆ: Krajnje spontano i neočekivano. Ja sam uveliko radio na CD kompilaciji „Vreme brutalnih dobronamernika” kada je izašao njen CD „Fantastično putovanje”. Ona je pročitala recenziju koju sam ja objavio u medijima, i insistirala je da se ja pojavim na njenoj promociji. Uloga koja mi je pripala da u smokingu i sa megafonom u ruci, pročitam taj svoj tekst. Insistirala je da to ja učinim, a ne neko drugi, neki glumac, kako sam joj ja predlagao. Na kraju me je ubedila da ja pročitam i pristao sam. Veče pred promociju me je nazvala na telefon i kratko ali jasno rekla – Vi ste Milane B. Popoviću sutra moja zvezda. To mi je prijalo i oslobodio sam se treme. Promocija je savršeno prošla, Makedonska ulica je tri sata bila blokirana zbog Slađanine promocije, bilo je tu izuzetno puno TV ekipa i Radio ekipa, Slađaninih fanova… Međutim, tek nakon godinu dana od tog medijskog događaja, ja sam joj poslao email u kojem sam joj objasnio kakvu CD kompilaciju privodim kraju, i pozvao je da svojim učešće, sve to digne na viši, ekstravagantniji nivo. Nakon pet minuta od slanja mog emaila, stigao mi je njen, potvrdni email, u kojem mi je poručila da je zainteresovana da bude deo CD projekta. Sa grupom Alogia, Slađanom Milošević i samnom stvorena je zajednička pesma „Izdaja, ja bih da odmorim dušu”.

Ono što je jako zanimljivo, Vi niste bili pisac ali dogodio se neočekivani preokret da su Vaše pesme čak i prepevane, kako se to sve dogodilo?

POPOVIĆ: Tako je, ja nikad nisam sanjao, ni pretpostavljao da ću pisati pesme i da će me neko javno nazivati – pesnikom. Da pojednostavimo sve, negde oko 2005. godine iz mene izašla bujica emocija i misli koje sam samo beležio i bez ikakvog doterivanja, brušenja, namerno, takve, i objavio. Sve se to desilo krajnje spontano. Dve knjige su objavljene u jednoj kalendarskoj godini, što je i danas retkost u domaćem izdavaštvu. Muze su me opsedale i posećivale. Pisao sam i svesno i nesvesno, kao diktat podsvesti. Srećan sam što su mi recenzenti u samim knjigama i na omotima CD-ova bili sve moji novinarski i kritičarski uzori, Aleksandar Žikić, Jadranka Janković-Nešić, David Vartabedijan, Branimir Lokner, Raša Popov, Branislav Lazić, Olga Stojanović… . U proteklih 10 godina susretao sam se sa divnim umetnicima poput pesnika Enesa Halilovića, pesnikinje i profesionalne novinarke, Ilinke G. Vuković, multimedijalnog umetnika i boema najvišeg intelektualnog nivoa i ranga Miodraga Stošića, “stend ap” i pesničko organizacionu vedetu, Milana Mijatovića, vrednu i skromnu, horor i naučno fantastičnu mističnu damu, Tamaru Lujak, internacionalno priznatog režisera dokumentarnih filmova, rok muzičara grupe „ARGUS”, pesnika, slikara, profesora likovne kulture Branka Radakovića, trenutno aktuelnog po regionalno prihvaćenom dokumentarno muzičkom filmu o rok grupi „Limunovo drvo” koji je Branko snimio, montirao i režirao,  onda,  slikarke i mozaik majstorice, Bisenije Tereščenko, nežne a jake i odvažne pesnikinje Jasmine Malešević, doslednog, upornog i vrednog umetnika i kompozitora, pesnika i gitariste Vladimira Pešića,  i mnogim drugim, izuzetno vrednim i talentovanim umetnicima svih grana artističkog delovanja.

Pre pet godina objavili ste CD heavy metal kompilaciju „Vreme brutalnih dobronamernika”. Od hard & heavy umetnika na CD-u nalaze se?

POPOVIĆ: Na kompilacijskom CD albumu „Vreme brutalnih dobronamernika“ nalazi se 18 grupa: „Instant karma“, „Alogia“, Slađana Milošević Sweety, “ Abonos“, „Art diler“, „Backbone“, „Tales of dark“, „Broken strings“, „Atlantida“, „Disparador“, „Amaranth“, „A. R. Club“, „Heaven rain“, Iskaz, „Darkshines“, „Asphalt Chant“, „Seraphim“ i „Demether“.

Na ovom umetničkom projektu je učestvovalo i kreativan doprinos dalo 70 muzičara i kompozitora i na njoj su zastupljeni moji stihovi. Svi smo se okupili oko ideje spajanja popularne muzike i savremene poezije u jednu neraskidivu celinu.

Pri odabiru sastava vodilo se računa prvenstveno o kvalitetu, aktuelnosti, ali i o teritorijalnoj rasprostranjenosti muzičara-učesnika, tako da se na CD kompilaciji, pored nekoliko sastava iz Beograda, nalaze i umetnici iz Kragujevca, Novog Sada, Smedereva, Zrenjanina, Pančeva, Petrovca na Mlavi, Banja Luke i drugih gradova.

Kao što ste razvili Vaše pisanje, proces, da li ste više potpomognuti od strane Vaše formalne obuke ili jednostavno doživljavanje života?   

POPOVIĆ: Doživljavanje života i ljudi oko mene, svud i na svakom mestu.

Da li osećate da se Vaš proces pisanja neprestano razvija, ili ste pronašli način da Vaša memorija uvek spremno radi za Vas?

POPOVIĆ: Moja memorija ne radi i nije uvek spremna da radi za mene, ali ja imam napisano još 80 pesama koje čuvam za neku novu knjigu pesama. Neka stoje u mom računaru, hleba ne traže.

Da li ste ikada u iskušenju da se vratite i promenite potencijal?

POPOVIĆ: Ne. Poezija je elitna disciplina duha i ja se tu svim svojim duhovnim bićem pronalazim. Materijalno me apsolutno ne zanima, osim onog najosnovnijeg, najskromnijeg, za puko preživljavanje od prvog do prvog u mesecu.