Tri pesme Jelene Kočović

Jelena Jeka Kočović, r. Stepanović, rođena je 26. Avgusta 1984. godine u Kragujevcu.

U junu 2003. godine završila srednju ekonomsku, smer-ekonomski tehničar, a u maju 2004. godine počinje da radi u mlekari Kuc Company kao referent sirovinske službe.

Od malena piše i do sada je napisala oko trista pesama, jednu kratku priču i jedan roman-zbirka priča “Sasvim obična priča” (još je sve u rukopisu).

U junu 2012. godine, u magazinu Stil, objavljen je odlomak iz  njene priče.

Do sada je dobila  priznanja: Treća nagrada za kratku priču na petom međ. festivalu poezije i kratke priče “Stanislav Preprek” 2013., povodom dana zaljubljenih, na kokursu “Pjesme nad pjesmama” 2014., dobija diplomu za najintimniju ljubavnu pesmu; treća nagrada za kratku priču na trećem međ. festivalu poezije i kratke priče “Pavle Popović”2014; druga nagrada za kratku priču na šestom međ. festivalu poezije i kratke priče “Janos Siveri”2014; druga nagrada za kratku priču na trećem međ. festivalu poezije i kratke priče “Rade Tomić” 2014: druga nagrada za kratku priču na 3. međunarodnom festivalu poezije i kratke priče dece i mladih “MIHAJLO KOVAČ” 2014; druga nagrada za kratke priče na 8. međunarodnom festivalu poezije i kratke priče “DUŠKO TRIFUNOVIĆ” 2014.

PROLEĆNA KIŠA

Samo malo muzike,

samo malo ljubavi

i malo sreće u životu želim ja.

Ali muzika, ljubav i sreća,

to si meni ti, moj jedini.

Volela sam te, bio si mi sve,

sve što sam imala,

tebi sam dala,

a ti si za jednu noć

srušio sve moje sne.

Ne znam da li ti je sada lepše pored nje,

da li te ljubi bolje od mene,

da li te lepše miluje,

ali dušo, jedno znam,

da te volim mnogo iskrenije i više od nje.

Sećam se naših poljubaca i dodira,

još uvek si u mojim mislima,

u mom životu i mojim snovima.

Žao mi je što naše ljubavi nema više,

i jako plačem

dok tiho padaju kapljice prolećne kiše.

Nedelja, 12. maj 2002. godine, Kragujevac

SAMO NJEGA VOLIM

On je meni sve,

sve što želim ja,

moja ljubav i moje sunce

što na nebu sja.

Volim njegovu crnu kosu

i njegova oka dva,

njega i nikog više

samo želim ja.

Sa njim želim da ostarim,

da zajedno obiđemo celu planetu

i samo njega volim

najviše na celom svetu.

Sreda, 9. oktobar 2002. godine, Kragujevac

VOLIM TE

Volim tvoje crne oči,

o njima razmišljam skoro svake noći.

Volim tvoju crnu kosu,

miriše na rosu.

Volim da ljubim tvoje usne,

volim da si blizu ramena mog.

Volim da slušam tvoje reči,

volim da spavam u zagrljaju tvom.

Volim da me tvoje ruke nežne

grle oko vrata,

volim kada me ljubiš,

jer tada znam

da nam ljubav kuca na vrata.

Volim te, ljubavi moja,

tvoje crne oči i usne tvoje,

volim te, srećo moja,

tvoju crnu kosu i ruke tvoje.

Leto 1999. godine, Kragujevac

Istaknuta slika: Fatima Ahmed photography.