Jelena Jeka Kočović, rođ. Stepanović, rođena je 26. avgusta 1984. godine u Kragujevcu, Srbija. Svoje detinjstvo kao i školske dane provela je u svom rodnom gradu. U junu 2003. godine dobila je diplomu o završenoj srednjoj ekonomskoj školi, smer – ekonomski tehničar. U maju 2004. godine počinje da radi u mlekari Kuc Company kao referent sirovinske službe. Od malena piše pesme i priče, književnost i muzika su sastavni deo njenog života. Do sada je napisala oko trista pesama i dve priče (još je sve u rukopisu). U junu 2012. godine, u magazinu Stil, objavljen je odlomak iz njene priče „Sasvim obična priča“ U decembru 2013. godine dobila je treću nagradu za kratku priču na petom međ. festivalu poezije i kratke priče “Stanislav Preprek”. U februaru 2014. godine, povodom dana zaljubljenih, na kokursu “Pjesme nad pjesmama”, dobija diplomu za najintimniju ljubavnu pesmu. U martu 2014. godine, dobila je treću nagradu za kratku priču na trećem međ. festivalu poezije i kratke priče “Pavle Popović” Povučena je i tiha osoba, iskrena… Veliki je borac u životu, za svoju porodicu i svoje najmilije spremna je na sve.
MOJ VOLJENI
Misli moje lutaju,
U daljini gube se,
Srce moje traži te,
Teško je bez tebe.
O,jedini,
Moj voljeni…
Tragovi u tami nestaju,
Samo sećanja ostaju,
Sve mi na tebe miriše,
Miris tvoj vetar nosi,
Svuda oko mene širi se,
Ja još osećam
Tvoje prste nežne
U svojoj kosi.
Možda smo bili samo
Stranci u noći,
Ali još osećam ja,
Tvoje dodire i poljupce,
I kada zatvorim oči,
Vidim samo
Tvoje nasmejano lice,
Naježim se i zadrhtim sva,
Tvoje ime je stalno
Na mojim usnama,
I kada tonem u san,
I kada osvane dan,
Samo o tebi razmišljam.
28.jul 2010.godine,Sreda
Kragujevac
ZA TEBE STVORENA
Tvoga imena svako slovo
Podseća me na ljubav i mladost,
Podseća me na nešto novo,
Na sreću i radost,
Stvorene su usne moje,
Za poljupce tvoje,
Stvoreno je telo moje
Samo za ruke tvoje.
Samo za tebe stvorena sam ja,
Biću samo tvoja
Ili ničija.
Bio si mi prvi,
Još si mi u krvi,
To nek svako zna,
Ti si mi jedini,
Prvi i poslednji,
Samo tebe volim ja.
28. jul 2010. godine, sreda, Kragujevac
ŠTA VAM MOGU REĆI…
Dragi moji,
na početku ove priče,
na početku ove pesme,
šta vam mogu reći
o ljubavi,
životu i sreći
i o tome šta se sme
a šta ne sme.
U životu ima bola i tuge
ali isto tako ima ljubavi i sreće,
posle kiše, kažu,pojave se duge,
a kolo sreće se okreće.
Na ovom svetu
mogu se sresti različiti ljudi,
i dobri i loši
i pametni i glupi
i lepi i ružni
i divlji i pitomi
i đavoli i anđeli,
ali i tako različiti
mogu se naći svi na jednom mestu.
U životu samo malo treba
da budemo srećni,
parče hleba
da ne budemo gladni,
kap vode
da ne budemo žedni.
Zvezde na nebu sijaju
kao najlepši biseri blistaju,
mesec kao dukat žut
obasjava nam put.
U životu sve se vrti u krug,
život ume da bude
ljuti neprijatelj
ali i najbolji drug.
I na kraju,dragi moji,
šta vam mogu reći
o životu, ljubavi i sreći,
ova priča nikad nema kraja,
uvek se sve ispočetka ponavlja.
Oktobar 2013. godine, Kragujevac
Istaknuta slika: http://www.besplatne-slike.net/umetnicke-fotografije/slides/prelepi-ljubicasti-cvet-u-casi-umetnost.html