Пеко Лаличић
ГУСИЊСКИ НОКТУРН
девојкама из ћилимаре
До у сутон
ткале су песму
и немире наше
кад Грнчаром
зајезди месец
и плотови сакрију тајне
оживе поља и шљивици
ткани у ћилимима
као шаре
док ветар љуља
на клиновима
опанке
пуцају усне
и зреле јабуке
и миришу тешке караманке
и као гусињска година дуги
снови се ткају
да би се пред прве снегове
прострли пред матичарем
ПОВРАТАК
Између камена и веђа
време запрећа ожиљке
сунце ми
зазелени осмех
и пренесе ме
преко гора
и мора
и у сумрак врати
у ружичњак
да остарим
теби под прозоре
ПЕСМА О ОЦУ
Мирис симита
и његов осмех
ширили су се над нама
док нас је гледао
како се голуждрави
тек испрећани
из постеље
гурамо крај бунара
и данас сјаје
његовим осмехом
четрнаест зеница
Пеко Лаличић, рођен у црногорској вароши Гусиње 29. септембра 1944. године. Осмогодишњу школу је завршио у родном месту, Геодетску техничку у Београду, Вишу управну школу и Факултет политичких наука у Загребу и мастер студије менаџмента Лондон-Бор.
Радио је као геометар, правник, први директор Дома омладине Мајданпек, први директор Културно-образовног центра Мајданпек, секретар Већа Савеза синдиката општине Мајданпек, координатор за кадрове и координатор за системске послове у Руднику бакра Мајданпек.
Поезију, афоризме и прозу објављује у бројним књижевним листовима и часописма и електронским и штампаним медијима. Заступљен је у бројним антологијама, зборницима, алманасима и заједничким књигама.
Објавио је следеће књиге: Исклизавање из сна – поезија (на румунском), 1993; Мирис сенки свуда – поезија, 1995; Запис о лепоти – поезија, 1995; Распевани азбучник – поезија за најмлађе, 1999; Вртоглавице ума – афоризами, 2007; Бели лавиринт – роман, 2010; Крива огледала – афоризми, 2011; Изговарам себе – поезија, 2012; Сунце у откопу – поезија, 2012.
За штампу има припремљене још четири књиге (поезије за децу, афоризама и ,,мозгалица”), а на помолу је и други роман. Превођен је на енглески, руски, румунски, бугарски, словеначки и македонски језик. Члан је Удружења књижевника Србије.
Живи и пише у Мајданпеку.