Redakcija Bat cipela odzvanja hodnikom. Nervozno šetam levo, desno, opipavam puls. Povremeno gledam na sat, proveravam mobilni, dotežem kravatu. Ogromna vrata tapacirana kožom se konačno otvaraju.
– Gospodine V, izvolite, uđite. – rekao je čovek sa naočarima.
Veliki kancelarijski sto. Prazna stolica sa jedne strane. Preko puta tri predstavnika vlade u skupim firmiranim odelima.
– Izvolite, sedite.
– Hvala. – jedva čujno izgovaram.
– Gospodine V, vreme je da se svedu računi. Da vidimo kako je preduzeće poslovalo sa vama na čelu. Imate li nešto da kažete pre nego što počnemo?
– Poštovana komisijo, ja sam se trudio koliko sam mogao… Bolje nisam umeo.
– To je na komisiji da utvrdi. Kolega, počnite.
– Zahvaljujem, kolega. Dakle… Gospodine V, na ovakav slučaj nisam naišao u čitavoj svojoj karijeri. Prosto neverovatno! Kao direktor preduzeća zaposlili ste 14 članova svoje familije! Jedino sestrića niste uspeli da ubacite zato što je u zatvoru zbog oružane pljačke!
– Ali…
– Tišina! Ćutite! Imamo njegov CV predat prilikom konkursa za radnika obezbeđenja. Jeste da dečko ima iskustva sa oružjem, ali baš ga preteraste!.. I ajde de da čovek razume, familija je to, pa i da se pomogne, ali kud baš svi da dobiju rukovodeća mesta!
– Znate…
– Tišina! Tetku, rođenu tetku koja je penzioner deset godina, postavili ste na mesto šefa čistačica i dali joj platu 100.000. Neverovatno! Brata od strica ste imenovali za direktora zaduženog za održavanje travnatih površina u firmi. Ej! Travnatih površina! Ovo preduzeće se sastoji od dve proizvodne hale i upravne zgrade. Ne postoji ni jedna travnata površina u sklopu firme čoveče! Nemate čak ni jednu jedinu saksiju u kancelariji!
– Dozvolite…
– Ćutite! Kolega, molim vas, nastavite.
– Hm… Prilikom prošlogodišnjeg konkursa za mesto kontrole kvaliteta, insistirali ste na prijemu izvesne Suzane M, po zanimanju poslastičarke. Pobogu, čoveče!!! Ne proizvode se ovde kolači! Ovo je teška metalna industrija! Na mesto diplomiranog pravnika primili ste ženu koja je po zanimanju babica! Babica!!! Za ovakve usluge ste uzimali po 5000 evra. Treba li da nastavim dalje sa nabrajanjem novozaposlenih!?
– Nije potrebno…
– Ok. Idemo dalje. Povećali ste sebi platu za 478% pravdajući to stresnom situacijom na poslu. Zbog toga stresa ste tri meseca proveli na bolovanju i svo vreme primali dnevnice kao da ste otišli na službeni put u inostranstvo!!!
– Mislim…
– Tišina!!! Nema tendera u koji niste ugurali svoje prste. Prilikom nabavke sredstava za održavanje higijene, to jest, toalet papira, sapuna i ostalog, ugradili ste se za vikendicu na Zlatiboru! Posle nabavke kancelarijskog nameštaja, kupili ste kuću u Herceg Novom. Posle krečenja preduzeća, kupili ste sinu novi BMW! Strašno!!!
– Nije, gospodine…
– Tišina!!! Prilikom obnove voznog parka preduzeća, od svog teče kupili ste auto 12 godina star za 50000 evra! Pa aman čoveče, nije to ferari, pa da košta toliko! Nastavite vi, kolega, moram da uzmem malo šećera i vode da se smirim.
– U redu. Povodom proslave rođendana kompanije, organizovali ste gala ručak u restoranu vašeg šuraka. Na računu piše da je ručak za 680 osoba, iako vaša kompanija zapošljava 180 radnika! Cena – 4 miliona dinara! Skandalozno!! Da nastavim dalje. Novac namenjen za doprinose radnika potrošili ste sa švalerkom na safariju. Imamo i dokaz. Fotografije! Evo jedna kako jašete slona. Tu je i još jedna kako vaša švalerka jaše slona. Evo i jedne kako pod šatorom uživate u čarima trbušnog plesa… Suvišno je još nešto reći. Doveli ste preduzeće do prosjačkog štapa. Jedini spas je privatizacija. I to ako neko hoće da ga kupi po ceni od 1 evro koliko smo odredili… Izađite napolje dok se konsultujem sa kolegama o vašem slučaju.
Graške znoja klize niz čelo, minuti prolaze sporo kao sati. Menjam boje kao semafor.
– Gospodine V, uđite!!! – začuo se glas.
– Komisija je razmotrila situaciju. Doneli smo odluku… Prezadovoljni smo učinjenim!!! Sutra stupate na novu dužnost, u drugom državnom preduzeću.
Radujemo se daljoj saradnji sa tako kvalitetnim kadrom kao što ste vi. Hvala i doviđenja…
