Žaklina Mančić: Radomir

Odrastao je na obali Morave, sa ribarima. Od njih je naučio sve tajne, a ribe nije hvatao pecaljkom, već rukama, roneći ‘na dah’. Oca je rano izgubio. Sa majkom i bratom je živeo skromno, pa je i taj njegov neobični ribolov doprinosio da se porodica prehrani. Stasao je u naočitog momka, ugalj crne kose i obrva, oštrih, pravilnih crta lica i vitkog i mišićavog tela, kao u vaterpoliste. Prva ljubav sa seoskom lepoticom Draganom rodila se baš tu, na obali reke, gde su se sastajali krišom od njenog oca, najbogatijeg čoveka u selu. Oboje su bili srednjoškolci, on je bio sjajan matematičar a ona sasvim prosečna, površna i lakomislena, kao što to često biva kod dece bogatih roditelja. Ali njena vanserijska lepota beše ono što je izdvajalo. Tajna ljubav je potrajala kroz celu srednju školu a čitavo to vreme u njega je postojano bila zaljubljena Gordana, najbolja učenica u generaciji, gradsko dete iz porodice intelektualaca. Znala je koliko on voli Draganu, ali se, uprokos razumu, nada nije gasila. Gordana nije bila lepotica niti je za to marila ali beše briljantnog intelekta i jakog, muškog, karaktera. Došlo je vreme za fakultet. Draganine studije su išle traljavo a definitivno su okončane kad je upoznala bogatog ekscentričnog starijeg lekara za koga se ubrzo udala, naprasno ostavivši Radomira. Radomir  je, iako su jedva sastavljali kraj s krajem, bio sjajan student. Leta je provodio roneći u moravske dubine, usamljen, pokušavajući da je preboli. Po završetku studija postao je gimnazijski profesor. Gordana je započela kao lekar opšte prakse, ali je brzo napredovala. I tako, malo – po malo, započela je njihova veza. Da li je sa njegove strane to bila ljubav ili tek nešto više od prijateljstva, ostala je tajna. Tek, on se oženio Gordanom. Leti su često dolazili u selo, Radomir se nije odvajao od Morave… A onda se jednog dana vratila Dragana. Najpre u selo a potom i u njegov život. Odmah, u prvoj godini braka koji je potrajao kratko, jer se muž pokazao kao bolesno ljubomoran tiranin, dobila je devojčicu. Trpela je torturu mahnitog čoveka nekoliko godina, a onda se, teška srca, razvela. Ljubavi njegove mladosti opet su bile zajedno: Morava, koja je uvek odlazila ali postojano tekla, noseći u sebi blago koje je opsesivno otkrivao zaranjajući u njene dubine, i Dragana, iscrpljena, sa malim detetom, još uvek varljivo lepa i nepouzdana. Gordana je odmah sve znala. Nepokolebljiva u svojoj ljubavi i odanosti, sa dva dečaka na krilu, već je u gradu bila poznati specijalista. Čekala je, kao što je čekala svih ovih godina. Nije bilo važno da li će se vratiti zbog griže savesti, Draganinog ponovnog odlaska ili nečeg trećeg. Bilo je važno da se vrati.  I vratio se, kao što se nabujala Morava posle poplave vrati u svoje staro korito, mirna, slaba i pitoma. I Dragana se ponovo udala, otišla u grad, rodila i sina i nastavila da trpi još više nego u prvom braku. Samo, ovog puta nije ona ostavila Radomira. Ne… Radomir se vratio Gordani. Da li iz dužnosti, ili zato što je Draganu video u drugom svetlu, ili zbog nečeg sasvim trećeg, možda iz osvete… ko zna… Leta je i dalje, postojano, provodio na Moravi. Posle skoro čitave decenije, kad su njegovi dečaci bili već uveliko đaci a on zagazio skoro u petu deceniju, odlučio je, nezadovoljan političkim i ekonomskim dešavanjima, bar tako je govorio, da se porodica preseli u Australiju. To je bilo iznenađujuće jer su sasvim dobro živeli i ovde. Ipak, tamo su ostali. On je doktorirao, žena se namučila oko nostrifikacije diplome, ali uporna kao i uvek, uspela je da i tamo napravi karijeru. Sreli smo se posle više od dvadeset godina slučajno, na ulici. Nije se promenio, sem što je kosa potpuno pobelela. Ispostavilo se da vrlo često dolazi leti, na kratko, i da dane provodi na Moravi. Pozvala sam ga u posetu, nekada se mnogo družio sa mojim ujakom. Rekao je da ne može da obeća jer za sutra ima zakazano pecanje a uskoro se vraća nazad. Sutradan nije došao.

Dr Žaklina Mančić, doktor elektrotehničkih nauka, radi na Elektronskom fakultetu u Nišu i bavi se naučnim radom. Živi u Žitkovcu, pored Aleksinca, Srbija. U poslednje vreme piše poeziju i kratke priče. Dobitnik I nagrade za kratku priču na konkursu “Moravske tajne” Književnog kluba iz Ćuprije, nagrade “Marama Zlate Živadinović” za poeziju, II nagrade za poeziju na konkursu Književnog kluba iz Trstenika, zastupljena u zborniku Kiprijanov kladenac Knjizevnog kluba iz Bajine Baste, u zborniku “Kapi slobode” medjunarodnog udruženja književnika.

Istaknuta slika: Manastir Podmaine, stari ulaz, Budva.