Redakcija Nada Matović
Mladosti krala mi daj
Svako od nas ima neki nedosanjani san koji želi dostići, ali to nije ali nije to lako, ali u mladosti moramo raditi na njima i razvijati u što većoj mjeri, stvorati dobru sliku o svom snu.
U mladosti moramo gledati da što više iskoristimo sebe, bez obzira na prepreke koje nam se naizlile na putu, jer u starosti puno toga više nećemo moći, kao kad smo mladi, a ni motivi i želje više nisu isti.
Sreća je nešto što ne dolazi samo od sebe, za sreću ne treba mnogo, mi smo zaboravili biti srećni, iskoristi sve što nam život da, život nam daje često više nego što mi mislimo, ali na nama je kako ćemo to iskoristiti.
Nije lako doći do ni jednog sna, put jeste trnovit, ali svjetla budućnost postoji za svakog od nas.
A mnogi od nas misle da će vječno biti mladi, pa se previše opustimo ne tragamo dovoljno ka želama, pa smo poslije frustrirani zbog neuspjeha.
A neuspjeh samo dolazi zbog našeg nedovoljnog rada na cilju.
Na primjer ja, pored pisanja pjesama u budućnosti se želim posvetiti pravu, a možda i književnosti, pravu zbog toga što sam u društvu doživljela veliku nepravdu, a sa druge strane što sam to odavno voljela i gajila posebne osjećaje prema tom obrazovnom profilu, a književnost jer sam je zavoljela, pa negdje od drugog razreda srednje škole, zbog jedne profesorke koja je tako divno predavala, pa je u meni probudila ljubav prema njoj.
Tako da ja smatram da se sve može postići jakom želim i čvrstim umom i vjerovanjem u to.
Mladost prezire posljedice, i u tome je njezina snaga.
.
Nada Matović ima 22 godine, voli književost. Uprkos bolesti poezija je ono što je ispunjava. Pisanje joj oslobađa um i dušu od svega što je negativno. Kroz peziju leti u nebeske visove. Piše još od drugog razreda srednje škole, i do danas se njeno pisanje nadograđivalo i rađala sve veća ljubav prema pisanju. Talenat prema pisanju je spoznala uz pomoć divne profesorke Latinke Kljaić, koja je sve više usmjeravala i izrađivala samouvjernost u njoj. Uz pomoć divnih ljudi iz Fondacije ”Podrži Berane” koji su imali sluha za Nadine želje objavila je prvu zbirku poezije ”Oda mojoj radosti”, koja govori o njenim snovima i željama.
FARSA
Oj živote, zašto neki misle
da od tebe ništa nema samo farsa,
a ne znaju da uspjeh ne dolazi sa marsa,
ili sa neba
za uspjeh debelog truda treba.
Od svega osim ljubavi i Boga
treba nam distanca stroga.
Ništa ljepše nema kad se za ljubav
borimo i protiv opake i surove farse od života
i borimo za snove svoje.
Većina nas misli da od života ništa nema,
samo otrcana farsa,
ali uspeh ne dolazi sa marsa.
Ali kada imaš san, nači ćeš i cilj
i način da životu pronađeš smisao i začin i put ka cilju.
Ali do ostvarenja, put je dugačak,
ali trebaš biti veliki lav, a ne nevini i mali mačak,
što se plaši svega, pa onda sam sebi od života pravi farsu,
i nada se da im nešto padne sa marsa.
E, ne neće moći jer uspjeh se ne postiže preko noći,
Ništa neće samo od sebe doći.
Sunce postoji svuda,
a na nama je hoćemo li naići tuda,
poslije borbe duge,
nestaju kiše, a dolaze duge.
Kao i smijeh poslije tuge.
Zlato je lako sniti,
ali treba zlato neći i dobiti.
A ljubav, zdravlje
i vjera u pravoslavlje,
to su bogastva najveća,
ali u životu se mora pronaći sreća,
jer bez toga život je najveća farsa,
jer sreća ne pada sa neba niti sa marsa,
a za sreću je potrebno malo.
Na život neću gledati kao na farsu.
I neću gledati u jednu mračnu i mrtvu tačku
u životu vidim svijetlu značku,
ne gledam ko mi se nailazi na putu.
Jer vidim svetlost žutu.
I neću da se osvrćem na prepreke
koje mi se nalize na putu,
jer zbog obične farse,
ne silazim sa svoje trase.
.
ŠKOLSKO ZVONO
.
Da još jednom zazvoni kao prije.
Da na vratima uđe ona, profesorica Latinka Kljajić
koja je više od profesora, njeni časovi su kao bajka,
gleda na učenike kao drugarica ili majka
bješe to kratko, ali slatko,
najljepših godinu dana u mome životu
pokušavam na papiru prenijeti tu divotu.
Kako je vrijeme odmicalo
sve sam se više vezala za nju
za ženu tu posebnu.
Iako me mnogi gledaju čudno
jer ne hodam, i misle da je moje školovanje uzaludno,
ona takva nije
u njenom predavanju
posebnost se vidi i osjeti.
Tako da vrijeme brzo proleti
samo da još jednom
dođe ono vrijeme
da sve bude kao prije.
Da zazvoni ono školsko zvono
da na času bude ona,
da šala dominira
da književnost svima bude mila,
jer je ne predaje obična profesorica,
već moćna vila.
Hvala Vam što ste u za mene uvjek bili,
sigurnim putem uvijek me nasmijali,
sada ovaj rastanak pada jako teško,
da li znate koliko?
Ah, da li znate koliko je to sada
na svoj način i teško i milo,
kod Vas na času je uvijek najljepše bilo.
.
U ZAČARANOM KRUGU
.
NEKO VIDI BUDUĆNOST DUGU
NEKO UŽIVA PONIŽAVATI DRUGE
KAO DA BOLUJU OD KUGE
NEKO SE SA TIME HRANI DA
DRUGOME KAŽE DA NE UMIJE DA PIŠE
I DA ĆE MU U ŽIVOTU UVIJEK LITI KIŠE
U ZAČARNOM KRUGU
NIKADA NEĆEŠ VIDJETI NI SUNCE NI DUGU
PROMIJENI SE PRUŽI MI RUKU
JER JA NE DAM DA ME TVOJA
IZBJEGAVANJA DOTUKU
ŽAŠTO ME TAKO ČUDNO GLEDAŠ
TAKO ČUDNO
ZAŠTO MISLIŠ DA SVE ŠTO RADIM
RADIM UZALUDNO
NE NISAM JA ZVEZDA NEKA
A NI ČUDO SAMO ŽELIM
DA ME NORMALNO GLEDAŠ
A NE DA MOJU PSIHU SPUŠTAŠ
NA NIVO MALOGA DJETETA
PRILIKU MI DAJ
MALO ME BOLJE UPOZNAJ
IZAĐI IZ ZAĆARANOG KRUGA
JER NA TOJ STRANI NIKADA NEĆE
SIJATI DUGA
PITAJ ZA MIŠLJENJE MENE
I SVE ĆE BITI BOLJE
ŽAŠTO TAKO PRUČAVAŠ MOJU PSIHU
DAJ MI SAMO JEDNU PRILIKU.
.
Море за прогнане
.
Сама чекам не премену света,
а у мору туге за прогнане нема лета,
а ја летим без обзира што сам као птица сломљених крила.
у мени се увек јавља једна чаробна вила
која ме прати
и увек ме у живот врати.
Говори ми тако нежно да не гледам
У мрачно небо нити у облаке
што прекривају сунчеве зраке!
Што овом земљом ходе.
Да за прогнанике има слободе,
да уз љубав срећа цвате свима.
Мисао ме та води.
Да ће љубав ка свима ходи.
Богу се захвалити морам, што ми шаље те сигнале,
што овом свету за прогнане фале
Желим да на овом свету буде мање туге,
да овај свет буде
сигурно место за све људе.
Да љубав светом влада
јер у мору за прогнане не види се нада!
