ANDRIĆ I „POGRANIČNE KULTURE“ – SA BELORUSKE TAČKE GLEDIŠTA
Феномен культурного пограничья в творчестве Иво Андрича / Ana Naumova; naučna redakcija Ivan Čarota. – Minsk: RIVŠ, 2018.
„Ima ljudi, čiji je život tako dobro ispunjen, da ni svojom smrću ne mogu da nas obeshrabre.“
Ivo Andrić
Andrićeva dela u Srbiji se čitaju kao lektira u osnovnoj i srednjoj školi, a predmet su i važnih naučnih istraživanja. O Andriću su napisane hiljade književnih i novinskih članaka, prikaza, diskusija i dr., ali i mnoge knjige. Svi se sećamo njegove pripovetke „Jelena, žena koje nema“ i čudesnih svetlih i tananih osećanja, kojima ona obiluje. A, pomalo nostalgično, u medijima se pojavi činjenica o Ivi Andriću, kao o jedinom srpskom književniku – Nobelovcu, kome je ova prestižna nagrada uručena 1961. godine za tzv. „Bosansku trilogiju“, koju čine: „Na Drini ćuprija“, „Gospođica“ i „Travnička hronika.“
Međutim, koliko su dela Ive Andrića zastupljena u istočno-slovenskim zemljama? Kako se tumače njegova dela? Na ova pitanja i na mnoga druga odgovara nam Ana Naumova, slavistkinja i srbistkinja iz Minska (Belorusija) u svojoj naučnoj monografiji pod nazivom: „Fenomen pograničnosti kultura u delu Ive Andrića“, pod mentorstvom prof. dr Ivana Čarote. Izdavač monografije je Republički institut Visoke škole, 2018. godine.
Šta su pogranične regije? To su teritorije udaljene od svoje matice, koje su u „kontaktu sa stranim elementom.“ I musliman i pravoslavac žive u Bosni, dakle na Balkanu i pripadnici su „dinarskog tipa“, a opet – nisu isto. Time, što ovi ljudi žive zajedno – prepliću se njihove kulture i obrasci ponašanja, i Naumova u radu izvodi zaključak da ne postoji čist identitet, već samo višestruka preplitanja i ukrštanja. Brojni likovi u Andrićevim delima su „pogranični likovi“, a i sam Andrić je „pogranični“ pisac.
Ana Naumova je studirala slavistiku na Filološkom fakultetu u Minsku, a srpski jezik je izučavala kao prvi strani jezik. Boravila je dve godine u Srbiji (2015-2017) i radila kao lektorka za beloruski jezik na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Naučna monografija o Andrićevom delu rezultat je autorkinog devetogodišnjeg istraživanja građe, a materijale za naučne radove proučavala je u Andrićevoj zadužbini u Beogradu.
Monografija je na ruskom jeziku i prethodi odbrani autorkine kandidatske (PhD) disertacije i predstavlja prvo kompleksno istraživanje Andrićevog stvaralaštva u istoriji nezavisne Belorusije.
Naučna monografija Ane Naumove može se naći u fondovima Narodne biblioteke Srbije i u fondovima Andrićeve Zadužbine u Beogradu.
MA Dajana Lazarević