Dončo Mišovski
STVARNOST
.
Ukrala si me za trenutak od stvarnosti,
а koliko puta si rekoh:
„O, čoveče, gazi čvrsto po zemlji,
visine su za Orlove .“
Dozvolio sam ti da mi zavučeš ruku
pod rebrima, tamo gde najviše boli,
iako sam znao da ću posle toga teško disati,
jer kosti dugo zaceljuju.
Ne krivim te, ni najmanje.
Prepoznajem svoju drsku sklonost
ka perfidnoj lepoti
kao trnje pod ružom.
Prokleto da je ono nedohvatljivo!
Posežući za uzvišenošću
stigoh do dna stvarnosti.
.
Nova zbirka: Negde između
Autor: Dončo Mišovski
Prepev: Snežana Aleksić Stanojlović
REČ
.
Jezikom potisnuh glasne žice
da slučajno ne ispuste krik lelečući
i požurih usta da zatvorim
reč sa vrha jezika nazad u grlo da vratim.
Tamnim staklima pokrih oči žalosne
da prikrijem čežnju za obrisima tvojim,
da sakrijem sliku u suzi nadolazećoj,
pred tobom slabost da ne pokažem.
Ali ruke me otkrivaju, ne slušaju me.
Naučene, kao dva goluba na prozor da dolaze
po komadiće starog hleba, za njih ostavljenog,
sitne mrvice da kljucaju.
Komad po komad, hleb se potrošio…
Plašim se, od navike da kljucam
jezik svoj da ne progutam…
.
Iz zbirke: Оgledalo duše
Autor: Dončo Mišovski
Prepev: Snežana Aleksić Stanojlović