Redakcija Jože Udovič
POSLEDNJI TRENUTAK
„Pred puškama stojim,
jutro sviće, živo jutro posljednjeg maja,
tanak plač zvona dopire do tihog kraja.
Pred puškama stojim,
sunce, hitro iza zelenog brega grani,
poslednji put me svojim čistim svetlom nahrani!
Pred puškama stojim
i vidim veliki uzrok i duh koji je kriv,
i ko ubija, mrtav je, a mrtvi ostaje živ.
Pred puškama stojim,
volim ovaj svet, svaku travu, svaku vlat,
i tople ljudske oči, uprte u vremena dalj.
Pred puškama stojim,
gde je ona vesela devojka u ovoj minuti?
Ruku je pružila iza plavih snova i ništa ne
sluti.
Pred puškama stojim,
oko na grmu procvalu još sok života pije,
umreću s cvećem u očima, samo se u venac mi vije.
Pred puškama stojim,
već donose sanduk tesan, crn i uzan.
Ne vežite oči! Kraj će dočekati budan.
Pred puškama stojim,
ova smrt je velika i jedva sam je vredan.
Al` zašto ih gađa dvanaest a ne samo jedan?“
Pred puškama nauznak leži,
jato ševa s poljane beži,
lahori hitri raznose njegov posljednji dah,
njime blagosilju svet, još nem i miran.
(Pesmu sa slovenačkog prevela je Roksanda Njeguš)
Jože Udovič – rođen 17. 10. 1912.; bio je slovenački pisac i pjesnik. Tokom Drugog svjetskog rata bio je interniran u italijanski logor, a od 1943. g. pridružio se partizanima. Umro je 1986. u Ljubljani.
Na istaknutoj fotografiji: Strijeljanje i vješanje osamnaestogodišnjeg omladinca Veselina Nikolića u Kruševcu, avgusta 1941. godine.
