Poezija Dajane Lazarević

Дајана Лазаревић

 

 

 

 

 

 

Да ли смо се волели ил` нисмо

 

Цвете! Када странци постали смо?

Снове наше зар заборависмо?

Устала сам из блата и праха

Да будем уздах твога уздаха.

Зар то у магли ми остависмо?

Да ли смо се волели ил` нисмо?

 

Звездо! У срце колац ми зарисмо!

Сву нашу љубав болом покрисмо!

Погледај ме! Твој сам цвет у цвећу,

Најнежнији сан твој о пролећу!

Сети се о чему маштали смо!

Да ли смо се волели ил` нисмо?

 

Сунце! Да напишеш последње писмо,

Најлепша нота ми били бисмо!

Прошли смо чуда и горке муке,

Држали смо се, увек, за руке!

До краја света ми ишли бисмо!

Зар се искрено волели нисмо?

 

Инстинкт

 

Шумицу румену покрила је магла.

Миришу зумбули, јагорчевина, шаш.

И сиво небо, и земљу је дотакла,

Грлећи једнако и рузмарин и лаж.

 

Тихо поток шуми. Далеко је село.

Излива се и плоди меко шумско тло.

Ја не чујем ход. Видим… детиње чело.

Танко је обучен. Можда му је хладно?

 

Мале, беле руке. Лак је попут листа!

Али, нека снага сва у њему блиста.

Хода тако усправан, поносан. И свој!

 

Он се смеши јутру, сунцу, лептирима,

Своје нежне руке пружио би свима.

Боже, зашто мислим да је он рођак мој?

 

Кључ

 

Сунце и планете Сунчевог система

Број су, који није насумице створен.

Близина, даљина – уочљива шема,

Брзина светлости, што пројури за трен.

 

Континенти, мора, плави океани,

Обим планете Земље и површина.

Године, месеци, недеље и дани,

Ред је прорачунат, као и дужина.

 

Попречни пресек пирамиде у Гизи,

Угао под којим Торањ је у Пизи,

Сви рачуни природе и људског ума.

 

Све на ово свету бројем се представља,

Бројем се све мери, бројем се управља.

Математика је кључ универзума.

 

Лептир

 

Човек је шутнуо гусеницу,

Да не квари изглед једном цвету.

Чудили су се том ружном лицу,

Кажу, ружнијег нема на свету.

 

Пиле га кљуцнуло радознало,

Шапама га је мачка изгребла.

И псето је на њега лајало,

Док није нестао иза дебла.

 

На храсту, на тананој гранчици,

Он се скупио у кошуљици.

Топло му је вече донело мир.

 

Са првим капима нежне росе,

Које свежину јутра доносе,

Он је постао најлепши лептир.

 

Сонети о љубави

 

I

 

Хировито га грлим, па га оставим,

Сваког дана правим љубоморне сцене.

Иако га мучим, безобзирно гњавим,

Знам да све најбоље жели он за мене.

 

Под шминком га љубим, сав црвен остане,

А без кармина, не дам ни да ме види.

Волим да планирам заједничке дане,

У очи га гледам док се не постиди.

 

То нико на свету издржао не би,

И опет видим – за мене дао све би.

Уморан, а трпи све моје глупости.

 

Кад схватим да грешим, ја му љубим руке.

Он злобан није, не ставља ме на муке.

Каже: „Млади греше“, и увек опрости.

 

II

 

Мислила сам: биће лакше ако оде,

Никад није исто желети и смети.

А ништа није вредније од слободе.

И зашто баш њега морам ја волети?

 

Радознале су очи свуд пратиле нас:

У ходнику, парку, кад закључам браву.

Било ми је јасно, и прекасно за спас,

Да због њега брзо изгубићу главу.

 

Кад је отишао, ја сам умирала,

Свој живот на длану за трен бих му дала.

Убијао ме бол, туга и срамота.

 

Кад је свима било јасно да сам пала,

Рекли су ми да сам наивна будала,

Зато што га волим више од живота.

 

III

 

Кад једини зрак наде у огњу плане,

На западу гордом је крвопролиће.

Лист последњи жути одлете са гране.

Стари дан умире, нови ми не свиће.

 

Пусти, нека ме муче! Ја не признајем

Њихов закон! Ја се никога не бојим!

И ако се кајем, за себе се кајем!

Савршена нисам, ал` искрено волим.

 

И искрено чекам. Нека ми опрости,

Што су сузе чести, најчешћи ми гости.

Недостаје ми. Не могу да одолим

 

Нежности и сети из моје немоћи,

Чекању тог дана кад ће опет доћи.

Савршена нисам, ал` искрено волим.

 

IV

 

Слушам како тихо прича о животу,

Уморан и сетан, док у небо гледа.

У науци види сву чар и лепоту,

И само знању сав може да се преда.

 

Каже да осећа у ваздуху хладном

Промену због блиске кише или снега.

И док он говори у надахнућу свом,

Ја се све више заљубљујем у њега.

 

Док над нама шуме гране лишћа сува,

Он ми љуби косу, каже да ме чува,

Да ме учи нежности и помирењу.

 

Бежећи од студи, зора када руди,

Привијам се нежно уз његове груди.

Слушам – он прича о части и поштењу.

 

V

 

Шуштале су звезде. У тај чаробни трен

Он се препустио, уморан и сањив.

Помислих – како је незаштићен, мален,

И како је нежан, топао и рањив.

 

Знам, ово нежно биће заштитник је мој.

Кад је он ту, нико не сме да ме мучи.

Храбар је и снажан, поносни јачи пол,

Човек који чека, чува ме и учи.

 

И пустила сам га, нежно, као дете,

У наручје снова, шарене палете.

Али, нисам хтела лице да му љубим.

 

Мом анђелу, којем дугујем толико,

Јер ме воли чисто, како не би нико,

Малену сам руку хтела да пољубим.

 

Дајана Лазаревић је рођена 12.03.1993. у Шапцу, где је завршила гимназију. Тренутно је студенткиња друге године на Филолошком факултету у Београду. Објавила је три збирке песама:

1. „Кроз простор и време“, 2011.
2. „Стазе звезданог бескраја“, 2012.
3. „Странац“, 2014.

 

Своју поезију је објављивала у више штампаних књижевних часописа, штампаних и електронских, као и на сајтовима намењеним поезији:

1. „Гимназијски гласник“, 2012.
2. „Свитак“, 2012.
3. „Багдала“, 2012.
4. „Диоген“, 2011/2012, на енглеском језику.
5. „Диоген“, 2012/2013, на енглеском језику.
6. „Лiтаратура i мастацтва“, 2013, на белоруском језику
7. Сајт: „Афирматор“, 2012.
8. Сајт: „Књиге – Правац“, 2012/2013.
9. „Диоген“, 2012/2013, на енглеском језику.
10. Сајт: „Ты – Поэт“, 2013, на руском језику.
11. „Европски међународни фејсбук фестивал“, 2013.
12. Интернет страница „Траблмејкер“, 2012/2013.
13. Сајт: „Вершы беларускіх паэтаў“, 2013, за поезију на белоруском језику.
14. „Авлија“, 2014.
15. Сајт: „Књиге – правац“, 2014.
16. Сајт: „Вершы беларускіх паэтаў“, 2014, за поезију на белоруском језику.
17. Сајт: „Ты – Поэт“, 2014, на руском језику.
18. Е-новине: „Суштина поетике“, 2014.

 

Освојене награде:

1. „Награда за средњошколску поезију“, 2012.
2. „Јанош Сивери“, 2012.
3. Сертификат „Диоген“, 2011/2012. За поезију на енглеском језику.
4. „Уједињена Србија“, 2012.
5. „Душко Трифуновић“, 2012.
6. Сертификат „Диоген“, 2012/2013. За поезију на енглеском језику.
7. „Др Миодраг Шокчанић“, 2013.
8. „Јанош Сивери“, 2013.
9. „Под овим знаком побеђујем“, 2013.
10. „Раде Томић“, 2013.
11. „Михаило Ковач“, 2013.
12. „Флерт“, српско-руско друштво Тител, 2013. За поезију на руском језику.
13. „Инше життя“, 2013, у Кијеву, за поезију на белоруском језику.
14. „Душко Трифуновић“, 2013.
15. „Трифун Димић“, 2013.
16. „Магда Симин“, 2013.
17. „Војислав Деспотов“, 2014.
18. „Раде Томић“, 2014.
19. „Жарко Ећимовић“, 2014.
20. „Флерт“, српско-руско друштво Тител, 2014. За поезију на руском језику.
21. „Магда Симин“, 2014.

 

Дајанина поезија у зборницима поезије:

1. „Синђелићеве чегарске ватре“, 2012.
2. „Гарави сокак“, 2012.
3. „Паун“, 2012.
4. „Ветар по оцу“, 2012. На немачком језику.
5. „Хришћанство – Под овим знаком побеђујем“, 2013.
6. „Авлија“, 2013.
7. „Осмех живот краси“, 2013.
8. „Осветљавање“, 2013.
9. „Гарави сокак“, 2013.
10. „Месопотамија“, 2012/2013. На енглеском језику.
11. „Тителтека“, 2013. На руском језику.
12. „Инше життя“, 2013. На белоруском језику.
13. Критике Милијана Деспотовића (Пожега) са критичким освртом на прве две збирке песама.
14. „Гарави сокак“, 2014.
15. „Авлија“, 2014.
16. „Сија књига мајке Ангелине“, 2014.
17. „Тителтека“, 2014. На руском језику.
18. „Голи живот у уметности“, 2014.