Sava Đorđević: Curriculim vitae

Proza

Као и сам свет, тако и све на свету има неку своју причу, сваки човек прича причу…

Моја прича почиње крајем прошлог века. Првих пар година се и не сећам, али знам да сам пар пута падао с кревета, а то знам јер ми родитељи кажу да су последице видљиве и данас. У вртићу се први пут заљубио, у ствари, мали сам био за заљубљивање то су више биле симпатије. Одједном у основној се нашао, нас двадесет, не зна се ко изгубљенији. Код учитељице научио основе свега. Тамо сам и другаре стекао, са којима се и данас често виђам. Разред пун „Делија“ и нас пар „Гробара“, ал’ шта  ћеш, увек је то тако… Године су пролазиле и ето мене у Математичкој гимназији. Прво сам упознао једног Стефана и одмах пожелео у основну да се вратим, али упознао сам и остале и лакнуло ми је, ипак. Године су опет пролазиле и ето мене у другом разреду. Сваке године с нестрпљењем чекам распуст да одахнем мало душом.

То је моја животна прича, прича која се из дана у дан наставља…

 

Сава Ђорђевић 2ц

Математичка гимназија, Београд

професорка: Анђелка Петровић

Истакнута слика: Ученице и ученици београдске Математичке гимназије и основне школе при истој гимназији чији су радови похваљени на 3. међународном конкурсу часописа Авлија за најбољу причу и пјесму у региону за 2013. годину