Redakcija „СЛОВЕНСКИ ОРФЕЈ“ ИЗНЕНАДИО МАЛЕЗИЈУ
Slavic Orpheus – Ritual Event Drama / Written by Zoran Stefanović ; Traslated from Serbian by Dragana Rajkov ; Text Adaption by Syed Mohd Zakir. – Kuala Lumpur : NUSA Centre, 2021.
Позната српска драма „Словенски Орфеј“ Зорана Стефановића, која у себи спаја елементе геополитике, словенског и грчког мита и научне фантастике, ове године је објављена на енглеском језику у Малезији. Познати малезијски писац, преводилац и издавач Сајед Мохд Закир упустио се у озбиљан подухват објављивања ове драме у земљи у којој је српска књижевност и култура врло мало позната, са намером да тамошњу читалачку публику упозна са њом. Да је његов подухват био успешан и изазвао пажњу читалаца, сведоче и интервјуи за малезијске књижевне часописе, у којима је изјавио да је објављивање ове драме „круна“ његовог бављења словенским књижевностима.
Сајед Мохд Закир (1969) пише прозу, поезију и драмске текстове. Добитник је неколико престижних књижевних награда у матичној земљи и иностранству, а пише на малезијском и енглеском језику. Његове приче су објављиване у многим књижевним часописима, а превођене су на енглески, руски и српски језик.
Оно што је необично и карактеристично за Закира и његово досадашње стваралаштво јесте његова љубав према словенским књижевностима и култури. До сада је преводио руске, белоруске, украјинске, пољске, словеначке, босанско-херцеговачке, српске, хрватске, црногорске песнике на малезијски језик. За словенске књижевности Закир каже да су другачије од малезијских, али и квалитетне, стилски уређене, топле и људске, привлачне универзалној читалачкој публици. У 2020. години Издавачка кућа НУСА Центар из Куала Лумпура објавила је збирку поезије „Бела земља“ (малез. Tanah Putih), која је обухватила стваралаштво 9 словенских књижевница, од које су 3 са простора Балкана. Поезију је превео и објавио управо Закир, још једном доказавши своју верност словенским народима.
Ни словенски народи нису остали дужни овом драгом и упорном човеку, а осим појединачних превода на словенске језике, у Србији се појавила Закирова збирка прича „Анђеоска птица“ 2020. године у издању „Еверест Медије“ у Београду. Приче је са енглеског језика превела Дајана Лазаревић.
Како је Малезија због пандемије последњих месеци била потпуно затворена, Закир је искористио време да припреми и објави „Словенског Орфеја“, али и да размисли о новом пројекту – збирци прича словенских аутора на малезијском језику. По речима приређивача и преводиоца, већ је почео да сакупља рукописе.
Што се тиче, конкретно „Словенског Орфеја“, као писац драмских текстова Закир се заинтересовао да објави ову драму у Куала Лумпуру, будући да је раније читао позитивна мишљења о њој. Међутим, читајући текст, не крије да је био изненађен садржином и током радње, необичним ликовима и њиховим вишеслојним и врцавим репликама. Како Закир каже, у Малезији је таква тематика и начин обраћања публици готово непознат, као и политичке прилике на Балкану, које су условиле исто обраћање. Ипак, трудом и залагањем Закира и његових блиских сарадника, „Словенски Орфеј“ је светлост дана угледао у Малезији.
Промоција ове књиге, као једног од камена-темељаца српско-малезијских књижевних веза, одлаже се за нека боља и сигурнија времена, али је ипак већ дошла до својих првих читалаца. Судећи по њиховим утисцима, како преноси Закир, и они су изненађени ликовима и радњом и свакако је донела освежење у продукцију НУСА Центра. Надамо се да ће у неком будућем периоду „Словенски Орфеј“ заиграти и у позориштима Малезије.
„Словенски Орфеј“ Зорана Стефановића (написан 1992.) у Србији и Северној Македонији је овенчан високим драмским наградама, извођен је по позориштима, а претворен је и у радијску драму за Радио Београд (2002). Превођен је и објављиван на македонском (1992), енглеском (2002, 2021), украјинском (2010) и руском језику (2011), а такође и на мађарски и белоруски језик и у тим државама ће бити објављен наредних месеци. Очекује се и превод и адаптација текста на казашком језику.
У чему је тајна привлачности „Словенског Орфеја“? У формулацији Дубравке Кнежевић у поговору књизи „Словенски Орфеј и друге драме“ (Београд, 1995) сазнајемо следеће: „Оно што Стефановића издваја као самосвојног аутора, што је залога његове аутентичности, […] јесте његова опорост, горчина, убојитост, директна провокација. Заслугу за то не носе његове године, већ чини се наслеђе силовитости барбарогенија, талог једне истинске уметничке побуне карактеристичне за ово овде парче Балкана. Та комбинација једног средњoевропског промишљања света и једног силовитог, Мицић би рекао ‘дивљачког’, духа и замаха, сад мрачног, сад безобразног, специфичност је писца Стефановића.“
Сходно горенаведеном, чини се да се семе „наслеђа силовитости барбарогенија“ разнело свуда по свету и полако ниче. Јуче је никло у Русији, данас у Малезији, сутра ће у Мађарској и Белорусији.
мср Дајана Лазаревић
