Redakcija Светлана Радосављевић
Празник
Дошао празник сви задовољни и сви би да се одморе. А како и где? На село код баке желе деца, на планину хтео би тата а мама, е она би на море. Недељу дана имају да се одморе. Послушали су децу и пошли на село. Цветни воћњаци маме шетаче а ливаде жуте од маслачка плене погледе. Бака и дека срећни што ће празник провести са најдражима чекају од раног јутра унучиће и на сваки звук аутомобила излазе на капију. Нису ни козе нахранили да не би губили време и да им сарма не загори. Мекећу козе, не схватају шта је са деком што касни. Виме набрекло, време је за мужу, а бака не долази. Празник је, празно је, не ради се али треба нешто да се поједе. Гости су стигли сви су радосни и сви све у глас причају, питају и сви би одмах да изађу ван. Жељни су дворишта ширине и свега што село нуди.
– Бако како су козе, могу ли их видети? – пита унука.
– Ја бих да видим пилиће, они су лепши. – моли млађа унукица.
– Хајде прво да видимо зечеве, они су најлепши. – убеђује сестре старији брат.
Полазе са деком да обиђу животиње и одушевљени су љупким мезимцима. Нахранили су и козе. Сви су задовољни ушли у кухињу и сели за пун сто ђаконија. Другари из села су већ у дворишту и зову Марка да се придружи групи која је кренула да припреми дрва и гуме за првомајску ватру. Уз очево допуштење Марко се придружује дечацима и полазе на оближњи брежуљак. Сви се радују првом мраку кад ће се ватра распламсати. Марко је одушевљен што слика природу и што ће моћи да сними ватру високу пет метара и више. Један деко је ту у близини напасао козе рекао дечацима да пазе да се не опеку или нешто не запале. Деца занета сакупљањем сувих грана и не обратише пажњу на дедине речи. Кад је гомила постала виша од највишег дечака већ је пао мрак. На суседном брегу се појави висок пламен и деца почеше радосно да кличу. Дали су Марку бакљу и указали част да упали ватру. Снимао је све како би другарима показао то што у граду не чине за овај празник. Није знао значај овог чина али је волео сјај ватре у ноћи и радовао се првом мају. Након смањеног пламена отишли су кућама не угасивши ватру. Јутро је донело новост о запаљеном сену и то баш Марковом деди. Козе ће остати гладне и памтиће да је празник значио празне јасле.
