Причица о Правди и Кривди
Беше повуци – потегни чије име прво написати Кривда или Правда ?
И тако је од памтивека до данашњих дана. Шта је правда? А ко је Кривда ? Вођени субјективним осећајем и самољубљем, за своје поступке увек кажемо да су ,,Правда“. Док оне друге који су нам нешто рекли, а нама се није то свидело, увек ћемо их назвати ,, Кривда“.
Правда и Кривда беху спојене и нераздвојне. Па ко говори увек гледа у Правду, а онај коме говори слуша Кривду. Не указују ова имена да су у питању два бића, не то никако, ово је име за све, синоним, који у мислима и речима увек борави, код сваког!
Није било лако ни Кривди ни Правди и вероватно би дошло до туче да је било могуће али није. Морале су се трпети, мешкољити и евентуално, у најгорем случају уштипнути надлактицу оне друге, а опет себе повредити!
А ко да их раздвоји и да се оне лицем у лице суоче?! Е то нико неће учинити, јер више ништа не би било исто! Било би лако отерати Кривду па пригрлити Правду, па се њом хвалити, па је свима показивати … А шта би било са Кривдом, ко би њу узео?
Не брините за њу! Њу би узели ови ,,други“ да би је вама давали и кад треба и кад не треба!
Зато ће Кривда и Правда и даље бити заједно нераздвојне као и од постанка до данас, сутра и даље у времену и битисању.
Светлана Радосављевић рођена 1966. г. у Поповцу. Основну школу завршила је у Лепосавићу, а гимназију у Звечану, Вишу педагошку школу у Приштини. Радила је у селу Борчану као наставник разредне наставе, потом у Сочаници, где и сада ради на истом послу. Свој посао воли, и каже да од деце треба учити. Са супругом Драганом има четворо деце. Бака је петоро унучади, на шта је посебно поносна. Писањем се бави у слободном времену и из хобија. У многим часописима објављивала је кратке приче и песме, неке од њих су награђене, неке објављене у заједничким збиркама. Њена прва самостална збирка „Завичајне приче “ је уједно и њен првенац. У 2013. г. учествовала је на књижевном конкурсу ,,Тома Радосављевић“ и добитник је прве награде у домену кратке приче.