Vukosav Bojović: Život

Prolazeći tako u jedan mah mi privukoše pažnju dve naizgled iskrene senke i po koji pokret, a otvor usta im beše tek toliki da provuku šapatom izgovorene reči, ne sluteći moju obazrivost i u neku ruku radoznalost da dokučim tajnost i misteriju nepoznatih, u jedan mah uplašenih, a već u drugi zbunjenih prolaznika koji su govorili o tragičnom ishodu jednog člana porodice nepoznatog čoveka, koji je kroz suze,i dalje onim mističnim šapatom navodio na bol tog dijaloga. Posle nekoliko koraka shvatih težinu tih reči, i na neki čudan način podelih bar na tren patnju tog neznanca. Sunce je gubilo svoj zrak u nedogled, došao sam kući, zamišljen i sa strahom u sebi koji je izazivao veliku žal.