Đura Šefer Sremac: Pismo Vuku na onome svijetu

Satira

Đura Šefer Sremac

 

 

 

 

 

 

PROSVETNI MUZAR KRAVA

 

Eh, Vuče, Vuče, Evropa tuče

obrazovanje i vaspitanje!

 

Profesor ja sam i  muzar krava,

a imam i dve-tri godine prava!

Ne znam kol’ka je državna taksa

što mi je neovlašćena praksa.

 

Kad krave muzem, državu varam,

nisam notaroš – evriće da stvaram!

Postoji razlika dva zanimanja:

jedno je život, drugo – otimanja!

 

Ne zameri nam, svetski Vuče,

neko nas namerno u ambis vuče!

 

Kod kuće ne učim nijednog đaka,

u čemu onda je „pravnička kvaka“?

Džabe mi naivne glupe čednosti –

u modi su nam tajkunske vrednosti!

 

Ljudi, ko li nam Sudbinom sudi?

Jesmo li normalni, zdravi il’ ludi!?

Pre bi se reklo da smo kreteni…

Život je škola – đaci maleni!

 

Nismo mi, Vuče,  naivci od juče –

nema školu za šta ujesti kuče!

 

Tvoji verni „vučići“

 

 

 

 

А З Б У Ч Н И Ц А

 

А       Ако је ценити по дечјим песмама

 

Б       бити поета и није тешко нешто:

 

В       велелепне речи окитиш римама

 

Г       глас птица претвараш у песмице вешто.

 

Д       Дођу ми у снове птице лакокриле:

 

Ђ       ‒ Ђуро ‒ шапућу ми нежне, цвркутаве –

 

Е        ево нас, песниче, рој речи смо свиле

 

Ж      жедне песме сунца са извора јаве!

 

З        Зором будимо се, жељне бела дана

 

И       и кликтањем звонким дивимо животу.

 

Ј        Јечи до небеса, сунцем обасјана,

 

К       крилата песмица што слави лепоту.

 

Л       Лаковерне ме смо твоје певачице –

 

Љ      љубављу саткамо вечне песмарице.

 

М      Маме нас мириси пролећног буђења

 

Н       нестварне, плаветне зене љубичице –

 

Њ      њине гошће пчеле, с цвета привиђења.

 

О       О, дивно је срцем песму снова ткати

 

П       пити слатки нектар цвета поезије

 

Р       расти к’о у бајци , тајне чудне знати

 

С       срећу откривати коју живот крије!

 

Т       Трајање је тужно без латица песме

 

Ћ       ћутање је ружно – песма нек нас лечи

 

У       у искреност душе сумњати се не сме!

 

Ф       Фраза није: пажња – прејаке су речи

 

Х       хоће да те сможде, сажегну и сатру!

 

Ц       Целим бићем негуј речи бајколике

 

Ч       чувај бисер, драгуљ – говор, вечну ватру!

 

Џ       Џабе, залуд бекство од речи музике –

 

Ш      шала, смех нек буду твог живљењаа слике!

______________________________________________

 

(Из ауторске књиге „У Вуковој ризници речи“)

 

 

 

ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ВУК

 (беседа у стиху)

 

 

Питаху Тршићанина Вука:

– Каквијех писмена има азбука?

 

Старина брчине мудро засука

и речи сложи к’о капи кише:

– Непотребнијех кривуља је више

но у гори чарној ’ајдука!

 

– И баба Смиљана се лаћа да пише:

дебело јер, ижица… благо мени!

Тешко уздише док пише и рише

славеносербски, рускоцрквени…

 

Како коме напамет паде,

без словарице преплиће, везе,

већ како стиже и како знаде –

све саме куке, црте и резе.

 

– А зна ли неко да чита, Вуче,

и нађе себи духовна лијека?

 

– Ех, бекавицу ђак сриче, муче…

У десет србијанскијех нахија

једва ћеш писмена наћи човјека!

Од старијих, тешко ко знаде живи!

 

Кад неког питаш за слова, врат криви,

зноји се, мучи од старих писанија:

„Ух, шта ме снађе, куку довјека!

Списатељство ми никако не прија!“

 

 

(Из ауторске књиге „Паника граматика“)

 

 

САТИРА

ВУКОВА БЕКАВИЦА

 

  • И наставници проблејаше по земљи Страдији. Од муке беспаричке.

 

  • Реци ми колико слова ћирилице знаш исправно исписати – и рећи ћу ти колико си искрени родољуб Србије.

 

  • Бекавица беше „Вуков закон“. Данас блеје полуписмене овце, бреее!

 

  • Слава и хвала Солунској браћи, Константину/Ћирилу и Методију! Да нас не описменише, још бисмо били дивљачки номадски народ.

 

  • Вратимо се хијероглифима. Ионако се српски не разумемо.

 

  • Србијо, мајко (не)писмена! Просвета још увек пискара, у ери компјутера – Вуковом кредом по табли!?

 

  • Треба министрима очитати „буквицу“, за вјеке вјекова. Бар да се дохвате – писмености! Бекати, блејати већ знају!

 

  • Шта се дешава са мојом нацијом!? Цела Србија више ни упола не пише – ћирилицом!

 

  • Целог века Вук је војевао битку азбучничку. Данас се у гробу преврће – од неписмењака!

 

  • Учио сам прва слова Ћирилова. Невидљиве силе у европејца ме покрстиле. Сада сам (ев)ропски неписмен.

 

  • Нису овце глупе него политички овнови. Не виде на време кад паметне овчице пребегну, за шаку еврића, на комшијску пашу.

 

  • Нисмо узалуд народ бекаваца. Блејимо деценијама и вековима као овце – учећи азбуку опстанка.

 

  • Књига је извор знања. Ако има жедних.

 

  • Боље да књига почива у миру. Светиња је светиња.

 

  • Ћирилици је одавно одзвонило. Још кад је клепетушу заменило електрично звоно.