Redakcija Đura Šefer Sremac
PROSVETNI MUZAR KRAVA
Eh, Vuče, Vuče, Evropa tuče
obrazovanje i vaspitanje!
Profesor ja sam i muzar krava,
a imam i dve-tri godine prava!
Ne znam kol’ka je državna taksa
što mi je neovlašćena praksa.
Kad krave muzem, državu varam,
nisam notaroš – evriće da stvaram!
Postoji razlika dva zanimanja:
jedno je život, drugo – otimanja!
Ne zameri nam, svetski Vuče,
neko nas namerno u ambis vuče!
Kod kuće ne učim nijednog đaka,
u čemu onda je „pravnička kvaka“?
Džabe mi naivne glupe čednosti –
u modi su nam tajkunske vrednosti!
Ljudi, ko li nam Sudbinom sudi?
Jesmo li normalni, zdravi il’ ludi!?
Pre bi se reklo da smo kreteni…
Život je škola – đaci maleni!
Nismo mi, Vuče, naivci od juče –
nema školu za šta ujesti kuče!
Tvoji verni „vučići“
А З Б У Ч Н И Ц А
А Ако је ценити по дечјим песмама
Б бити поета и није тешко нешто:
В велелепне речи окитиш римама
Г глас птица претвараш у песмице вешто.
Д Дођу ми у снове птице лакокриле:
Ђ ‒ Ђуро ‒ шапућу ми нежне, цвркутаве –
Е ево нас, песниче, рој речи смо свиле
Ж жедне песме сунца са извора јаве!
З Зором будимо се, жељне бела дана
И и кликтањем звонким дивимо животу.
Ј Јечи до небеса, сунцем обасјана,
К крилата песмица што слави лепоту.
Л Лаковерне ме смо твоје певачице –
Љ љубављу саткамо вечне песмарице.
М Маме нас мириси пролећног буђења
Н нестварне, плаветне зене љубичице –
Њ њине гошће пчеле, с цвета привиђења.
О О, дивно је срцем песму снова ткати
П пити слатки нектар цвета поезије
Р расти к’о у бајци , тајне чудне знати
С срећу откривати коју живот крије!
Т Трајање је тужно без латица песме
Ћ ћутање је ружно – песма нек нас лечи
У у искреност душе сумњати се не сме!
Ф Фраза није: пажња – прејаке су речи
Х хоће да те сможде, сажегну и сатру!
Ц Целим бићем негуј речи бајколике
Ч чувај бисер, драгуљ – говор, вечну ватру!
Џ Џабе, залуд бекство од речи музике –
Ш шала, смех нек буду твог живљењаа слике!
______________________________________________
(Из ауторске књиге „У Вуковој ризници речи“)
ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ВУК
(беседа у стиху)
Питаху Тршићанина Вука:
– Каквијех писмена има азбука?
Старина брчине мудро засука
и речи сложи к’о капи кише:
– Непотребнијех кривуља је више
но у гори чарној ’ајдука!
– И баба Смиљана се лаћа да пише:
дебело јер, ижица… благо мени!
Тешко уздише док пише и рише
славеносербски, рускоцрквени…
Како коме напамет паде,
без словарице преплиће, везе,
већ како стиже и како знаде –
све саме куке, црте и резе.
– А зна ли неко да чита, Вуче,
и нађе себи духовна лијека?
– Ех, бекавицу ђак сриче, муче…
У десет србијанскијех нахија
једва ћеш писмена наћи човјека!
Од старијих, тешко ко знаде живи!
Кад неког питаш за слова, врат криви,
зноји се, мучи од старих писанија:
„Ух, шта ме снађе, куку довјека!
Списатељство ми никако не прија!“
(Из ауторске књиге „Паника граматика“)
САТИРА
ВУКОВА БЕКАВИЦА
- И наставници проблејаше по земљи Страдији. Од муке беспаричке.
- Реци ми колико слова ћирилице знаш исправно исписати – и рећи ћу ти колико си искрени родољуб Србије.
- Бекавица беше „Вуков закон“. Данас блеје полуписмене овце, бреее!
- Слава и хвала Солунској браћи, Константину/Ћирилу и Методију! Да нас не описменише, још бисмо били дивљачки номадски народ.
- Вратимо се хијероглифима. Ионако се српски не разумемо.
- Србијо, мајко (не)писмена! Просвета још увек пискара, у ери компјутера – Вуковом кредом по табли!?
- Треба министрима очитати „буквицу“, за вјеке вјекова. Бар да се дохвате – писмености! Бекати, блејати већ знају!
- Шта се дешава са мојом нацијом!? Цела Србија више ни упола не пише – ћирилицом!
- Целог века Вук је војевао битку азбучничку. Данас се у гробу преврће – од неписмењака!
- Учио сам прва слова Ћирилова. Невидљиве силе у европејца ме покрстиле. Сада сам (ев)ропски неписмен.
- Нису овце глупе него политички овнови. Не виде на време кад паметне овчице пребегну, за шаку еврића, на комшијску пашу.
- Нисмо узалуд народ бекаваца. Блејимо деценијама и вековима као овце – учећи азбуку опстанка.
- Књига је извор знања. Ако има жедних.
- Боље да књига почива у миру. Светиња је светиња.
- Ћирилици је одавно одзвонило. Још кад је клепетушу заменило електрично звоно.
