Jelena Kočović: Stranac u noći

Već je prošla ponoć.

Držim olovku u ruci boreći se protiv sna koji me polako stiže.

Pokušavam nešto da napišem, ali oči mi se same sklapaju.

Kuda ide ovaj život, često se zapitam, ali na to pitanje još uvek nemam odgovor.

Ovih dana sam nešto napeta, nervozna, prosto ne znam ni ko sam, ni gde sam. Ne znam ni šta radim, ni šta treba da radim. Osećam se kao stranac u noći. Kao potpuni stanac u svetu.

Od malena sam bila stidljiva i povučena osoba. Nisam puno verovala ljudima. Najviše sam volela da sedim sama u svojoj sobi, da čitam neku lepu knjigu ili uživam u omiljenoj muzici. Tu mi je bilo najsigurnije, na poznatom terenu. Nisam volela da izlazim. Nije mi bilo prijatno u nepoznatom društvu. Po tome sam se izdvajala od drugih. Dok sam ja volela samoću, većina je uživala na ludim žurkama. Ponekad ne znam da li su meni strani ljudi koji me okružuju ili sam ja tu jedini stranac. Da li je problem u tome što ne poznajemo druge ljude ili što ne poznajemo sami sebe.

A onda sam se  zaposlila. Novi ljudi, novo mesto, meni sve nepoznato. Svakoga dana pitala sam samu sebe sta da radim, kako da se snađem u nepoznatom. Ali vremenom sam se prilagodila okruženju. Postala sam opuštenija i komunikativnija, zahvaljujući novim prijateljima. Svi su me lepo prihvatili. Bilo mi je prijatno u njihovom društvu. Počela sam više da se družim, da se šalim, da se više smejem i pričam. Oni koji me znaju već godinama, nikada ne bi rekli da sam to ja, koliko sam se promenila. Ambijent i atmosfera na poslu i ljudi koji su me okruživali, činili su da se osećam srećno i zadovoljno. Naučila sam mnogo toga, a najvažnije od svega je to što sam naučila da se borim za  sebe.

Život teče svojim tokom, a kuda nas vodi, to niko ne zna.

Dešava se sve i svašta. Svuda samo problemi. Već danima se pitam: Zašto, kako? Hoće li skoro doći to “bolje sutra” da živimo normalnim životom, bez neke trke i frke. Kada ćemo moći da se malo opustimo i da uživamo u radosnim trenucima i lepim stvarima koje nas okružuju.

Došlo je neko teško vreme. Finansijska situacija je loša. Ljudi su nervozni, neraspoloženi i umorni od svakodnevne borbe za opstanak.

Teško je, ali se ipak borimo da imamo ono najpotrebnije. Da deci obezbedimo sve što možemo i da im stvorimo normalne uslove za život. Svaku noć ležemo sa istim molitvama i željama. Samo da preživimo još ovaj dan i da dočekamo novo jutro. I tako živimo od danas do sutra, sa nadom da će nam svaki novi dan biti bolji i lepši od predhodnog. Ja još uvek verujem u bolje dane. Moramo biti strpljivi i da imamo što više razumevanja jedni za druge. Sve to bude i prođe, a život je samo jedan. U životu ima i lepih trenutaka punih nežnosti i ljubavi. Život je takav. Ima dobrih i loših dana, puno problema koji se ne mogu tako lako rešiti, ali ipak nisu ne rešivi.

Život je najlepša muzika, pomalo brza, pomalo lagana. Život je pesma puna osećanja. U njoj ima sreće, radosti i ljubavi, ali isto tako ima tuge, patnje i bola.

Život nekad teče kao mirna reka, nekad je kao uzburkano more. Ali život je takav, a mi moramo pronaći pravi put koji vodi ka sreći i zadovoljstvu. Zadatak nije nimalo lak, ali ako svim srcem želimo i damo najbolje od sebe, uspećemo. Potrebno je samo da verujemo u sebe i u svoje najmilije koji nas vole i uvek su uz nas!

Život   je takav. Nepredvidljiv. Prava misterija. Nikad se ne zna šta nosi novi dan. Zato treba biti spreman na sve i uživati u svakom lepom trenutku koji život pruža.

Naravno, uz svoje najmilije!

 

Jelena Jeka Kočović, r. Stepanović, rođena je 26. avgusta 1984. godine u Kragujevcu, Srbija.

U junu 2003. godine završila je srednju ekonomsku, smer-ekonomski tehničar, a u maju 2004. godine počinje da radi u mlekari Kuc Company kao referent sirovinske službe.

Od malena piše i do sada je napisala oko trista pesama, jednu kratku priču i jedan roman-zbirka priča “Sasvim obična priča” (još je sve u rukopisu).

U junu 2012. godine, u magazinu Stil, objavljen je odlomak iz  njene priče.

Do sada je dobila  priznanja: Treća nagrada za kratku priču na petom međ. festivalu poezije i kratke priče “Stanislav Preprek” 2013., povodom dana zaljubljenih, na kokursu “Pjesme nad pjesmama” 2014., dobija diplomu za najintimniju ljubavnu pesmu, treća nagrada za kratku priču na 3. međ. festivalu poezije i kratke priče “Pavle Popovic”2014., druga nagrada za kratku priču na 6. međ. festivalu poezije i kratke priče “Janos Siveri”2014., druga nagrada za kratku pricu na 3. međ. festivalu poezije i kratke priče “Rade Tomic” 2014., druga nagrada za kratku priču na 3. međunarodnom festivalu poezije i kratke priče dece i mladih “MIHAJLO KOVAČ” 2014., druga nagrada za kratke priče na 8. međunarodnom festivalu poezije i kratke priče “DUŠKO TRIFUNOVIĆ” 2014.