Poezija Sanje Radovanović

Sanja Radovanović, rođena 2. avgusta 1983. godine u Knjaževcu, pjesnikinja, glumica, voditeljka i šampionka Srbije u bench-press-u. Autorka je knjiga ,,Kad su cvetali kesteni”  2012. i ,,Više od ljubavi” 2013. , član je KK ,,Branko Miljković” iz Knjaževca. Piše lirsku, haiku i dječiju poeziju na srpskom, engleskom i španskom jeziku, a njene pjesme su prevođene na ruski, njemački i italijanski jezik. Donosimo vam pjesme iz njene druge knjige ,,Više od ljubavi.”

 

 .

.

.

U TVOM RITMU

 

Ja sam sve najbolje umela,

sve sam htela i činila,

ona mi nije čak ni zamena

i sa mnom ti si želeo sve,

sa mnom sve, kraj nje ne.

 

I ne može ti duša biti puna,

bez dodira mojih život ti je nula!

Ne može ni jedno drugo telo

da zameni moje

kad volelo je tvoje…

 

I duša ti je nemira puna!

Ubija te, ubija te sumnja

da je moje lepo, mlado telo

nekog drugog volelo…

 

Dođi i probaj

– videćeš da nije!

Još u tvome ritmu

moje srce bije!

I još su mi oči zbog tebe sjajne,

nemam, dragi, za tebe tajne.

 

Seti se, rekao si:

„Išao sam svuda,

ali nisam sreo lepšu od tebe

i probao sam sve,

ali pamtim ono najbolje,

što sa tobom samo bilo je… ”

 

ZAJEDNO

.

Diši, ljubavi,
u mom si zagrljaju,
opet smo zajedno!
Rastavili su nas crni vetrovi,
ali ti si me ipak našao,
sada smo na sigurnom
i samo to je važno;

opusti se i diši,
diši sa mnom, ljubavi,
ovoga puta držim te snažno!

 

MLADA

 

Nasmešio se moj dragi

jednog sunčanog zimskog dana,

rekao mi da me voli,

da ću njemu biti mlada;

i ja sam tako čekala

i dan za danom – prođe zima,

a od mog voljenog

ni pisma, ni poziva…

 

Došlo je i proleće

i leto brzo prošlo je;

i gde ga sve nisam tražila…

Pitala sam zvezdu svaku

gde su skrile ljubav našu,

bila sam do Meseca

i pitala da kaže mi

gde je moj voljeni…

 

Molila sam Boga

i tražila od života

da vrate mi mog ljubljenog,

ali samo moj grad me je zagrlio,

na grudi svoje privio

i onda mi pokazao

kako s drugom lepo živi

moj jedini mili…

 

Nasmešio se moj dragi

tog sunčanog zimskog dana,

rekao mi da ga čekam,

da će brzo da se vrati;

i ja sam opet čekala

i dan za danom – ode godina;

oprostila sam – nisam smela,

ali ljubav jača je od svega.

 

O ZORI I SNU

 

Zar jedna devojka ne sme da se nada

i da živi svakoga dana

kao da je sa svojim voljenim,

a da, kada ceo dan prođe,

a on joj ne dođe,

pomisli da je samo

sa posla zakasnio?

 

Zar ta devojka ne sme da sanja

o voljenom svom

i kako sa njim ima dom,

iako ne može da bude sa njom;

o jednom jutru i jednoj zori

i da samo to bude njen svet celi?!

 

NE ZATVARAJ VRATA!

 

Ne zatvaraj nikada za mnom vrata,

neka budu otvorena

kad jednom poželiš

da kroz njih ponovo ušetam!

 

Ja čekam godinama

svakoga dana

i znam da i ti mene čekaš sada

i sve mislim kako ti dolazim kao nekada

i kako je večnost duga,

a nama je opet kratak svaki dan…

 

I rastavljeni mogu

ponovo da se ljube,

iako dug je put

mogu da ljubav ne izgube!

 

Ne zatvaraj zato prozore nikada sreći,

neka budu otvoreni

kad jednom poželiš

da ponovo uleti!

 

JOŠ UVEK MI DUGUJEŠ

 

A gde si ti, mili,

zašto se ne javljaš,

da li si prestao

da me sanjaš?

 

Ne zaboravi,

duguješ mi noći

duguješ mi sate

i da zora svane

i sunčane dane!

 

Još ponekad

otvorim prozore

u hladnim noćima,

mislima te dozivam,

gledam i osluškujem,

tražim tebe, možda setiš se

i kao nekada prođeš ovde,

čisto da osetiš da blizu si mene,

jer ne možeš da zaboraviš,

još uvek duguješ mi

godine i dolaske,

noći, sate i da zora svane

i sunčane dane!

.

PISMO

 

Daleko si,

ali napiši mi pismo!

U  njemu stavi ljubav svu tvoju,

najlepše zvezde poskidaj sa neba,

Mesec daleki iznad mora

i listić palme pod kojom sediš…

Ja već čujem šum talasa

koji dodiruju stopala tvoja…

 

NOVO „DA“

 

Života i svega što je bilo

vredan je samo taj dan;

novi život za nas dvoje počinje,

Sunce se ponovo rađa,

novi dan je pred nama,

novo „Da“ i ljubav za

sva vremena!

 

NA TALASIMA OSMEHA

 

U tvom pogledu

zadrži moj sjaj,

u dodiru i osmehu

naš zagrljaj

i sanjaj me

kao što i ja sanjam tebe,

a stvarno sačuvaj me

samo za sebe

i reci da je ljubav

oblak sna kojim plovimo

i živimo u samo nama znanom svetu

daleko sakriveni

od tuđih gluposti

u plavetnilu tvoga

najlepšeg oka,

na talasima osmeha

sa naših usana,

pod srećnim svetlima

zvezda i Meseca!

 

OD SRCA

 

Srce za srce

i od srca srcu!

Pesma je igra reči,

ljubav igra osećanja,

a život je pesma

od ljubavi satkana!

 

MUZIKA PEDESETIH

 

Kiša u noći,

muzika pedesetih na radiju,

kapi sreće pune ruke

u zagrljaju…

 

Ušuškana srca

od poljubaca trepere

i zvezde padaju

za nove želje…

 

 

NEŠTO POPUT TEBE

 

Nešto poput fine, mirne,

ali odlučne i jake ljubavi,

poput svežine majske večeri,

poput pogleda onoga koga volite

i Vašeg uzdaha za njim!

Eto, takav je ukus

svakog pravog zadovoljstva i radosti!

 

LJUBAV POSTOJI

 

Zagrljaj okružen muzikom

i tvojim osmehom;

vrelina letnje noći;

srca na mestu,

sreća stoji,

ljubav postoji;

blistaju lica;

slatki medenjaci,

čokoladni snovi

i poljupci novi…

 

TI SI MI SVE

 

Zato što si ti meni sve,

zato što samo sa tobom

zamišljam godine,

zato sto danima mislim na tebe,

zato što te sanjam

da si kraj mene,

eto, zato sam sa tobom

sve ovo vreme!