Маша и медвед
Руска народна бајка
Извор: http://hyaenidae.narod.ru/story1/038.html
Превела са руског: Дајана Лазаревић
Били једном деда и баба. Имали су унуку Машењку.
Пошле једном другарице у шуму по гљиве и јагоде. Дошле да зову са собом и Машењку.
„Деда, баба“, каже Машењка, „Пустите и мене у шуму са другарицама!“
Деда и баба одговарају: „Иди, само пази, не одвајај се од другарица, да не залуташ.“
Отишле девојке у шуму, почеле да беру гљиве и јагоде. Тако Машењка – дрвенце за дрвенце, жбуњић за жбуњић – и отишла далеко, далеко од другарица.
Стала она да их виче, да их дозива, а другарице не чују, не одазивају се.
Ишла, ишла Машењка по шуми – сасвим се изгубила.
Ушла она у сам глуви део шуме, у сам густиш. Види – ту колибица. Куцнула Машењка на врата – нико не одговара. Гурнула она врата – врата се отворила.
Ушла Машењка у колибицу, села крај прозора на клупицу.
Села и размишља:
„Ко ли овде живи? Зашто нема никога?“
А у тој колибици је живео велики медвед. Тада није био код куће: ишао је по шуми.
Увече се вратио медвед, видео Машењку и обрадовао се.
„Аха“, каже, „Сада те нећу пустити. Ти ћеш код мене живети. Ложићеш пећ, куваћеш кашу, мене ћеш хранити кашом.“
Растужила се Маша, заплакала, али ништа није могла да уради. Почела је да живи код медведа у колиби.
Медвед је по цео дан ишао по шуми, а Машењки је говорио да никуда без њега из колибе не излази.
„А ако изађеш“, каже, „Свеједно ћу те ухватити и онда појести!“
Почела Маша да размишља како да побегне од медведа. Около шума, на коју страну ићи – не зна, а нема кога да пита…
Мислила она, мислила и смислила.
Дође једном медвед из шуме, а Машењка му каже:
„Медведу, медведу, пусти ме на један дан у село, ја ћу баби и деди колаче да однесем.“
„Не“, каже медвед, „Ти ћеш се у шуми изгубити. Дај колаче, ја ћу их сам однети.“
А Машењки је то и било потребно!
Испекла она пирожака, узела велику, огромну кутију и каже медведу:
„Ево, погледај: ја ћу у ову кутију спаковати пирошке, а и их однеси деди и баби. Запамти: кутију успут не отварај, пирошке не узимај. Ја ћу се попети на храст и гледаћу за тобом.“
„Добро“, каже медвед, „Дај кутију.“
Машењка говори:
„Иди на трем, види да ли пада киша!“
Само што је медвед изашао трем, Машењка је легла у кутију, а на главу себи јело са пирошкама поставила.
Вратио се медвед, види – кутија готова. Навалио је он себи на леђа и пошао у село.
Иде медвед међу јелкама, хода медвед међу брезицама, низ клисуре се спушта, на брда се пење. Ишао, ишао, уморио се и каже:
„Сешћу на пањ,
Појешћу пирошку!“
А Машењка из кутије:
„Видим! Видим!
Не седи на пању,
Не једи пирошку!
Носи баби,
Носи деди!“
„Их, како је оката“, каже медвед, „Све види!“
Подигао он кутију и пошао даље. Ишао, ишао, ишао, уморио се, сео и каже:
„Сешћу на пањ,
Појешћу пирошку!“
А Машењка из кутије опет:
„Видим! Видим!
Не седи на пању,
Не једи пирошку!
Носи баби,
Носи деди!“
Изненадио се медвед:
„Ау, како је лукава! Високо седи, далеко гледа!“
Устао је и пошао брже.
Ушао је у село, нашао кућу у којој су деда и баба живели, и из све снаге почео да лупа на врата:
„Тук! Тук! Тук! Откључајте, отворите! Ја Вам од Машењке носим колаче!“
А пси чули медведа и устремили се на њега. Од свих куча трче, лају.
Уплашио се медвед, оставио кутију крај врата и потрчао у шуму неокренувши се назад.
Изашли тада баба и деда на врата. Виде – кутија стоји.
„Шта ли је у кутији?“, каже баба.
А деда је подигао поклопац, гледа – и својим очима не верује: у кутији седи Машењка, жива и здрава.
Обрадовали се деда и баба. Стали Машењку да грле и љубе, називају паметницом.
Дајана Лазаревић је рођена 12. 3. 1993. године у Шапцу. Завршила је основну школу и гимназију у Шапцу са одличним успехом. Тренутно је студенткиња треће године на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Говори енглески, немачки, руски и белоруски језик. Бави се писањем поезије и прозе на српском и наведеним језицима. Објавила је три збирке песама и роман.
Добила је велики број књижевних награда у земљи и иностранству, њена дела су објављивана у бројним часописима и зборницима литерарних радова.
Од јануара 2015. ради као преводилац за ЕМГ Магазин (издавач: Екоф Медиа). Преводи новинске чланке и научне текстове са енглеског и руског на српски језик.
Изузетно познавање рада на рачунару (МS Office, Adobe, програмирање).
Од априла 2015. ради као наставница енглеског језика у Swanbell школи језика.
Члан Студентског парламента на Филолошком факултету, 2015.
Мотивисана, упорна, снажан индивидуалиста, али и тимски играч.
Објавила је три збирке песама:
- „Кроз простор и време“, 2011.
- „Стазе звезданог бескраја“, 2012.
- „Странац“, 2014.
Награде за прозу:
- „Павле Поповић“, 2015, за кратке приче.
Своју поезију је објављивала у више штампаних књижевних часописа, штампаних и електронских, као и на сајтовима намењеним поезији:
- „Гимназијски гласник“, 2012.
- „Свитак“, 2012.
- „Багдала“, 2012.
- „Диоген“, 2011/2012, на енглеском језику.
- „Диоген“, 2012/2013, на енглеском језику.
- „Лiтаратура i мастацтва“, 2013, на белоруском језику
- Сајт: „Афирматор“, 2012.
- Сајт: „Књиге – Правац“, 2012/2013.
- „Диоген“, 2012/2013, на енглеском језику.
- Сајт: „Ты – Поэт“, 2013, на руском језику.
- „Европски међународни фејсбук фестивал“, 2013.
- Интернет страница „Траблмејкер“, 2012/2013.
- Сајт: „Вершы беларускіх паэтаў“, 2013, за поезију на белоруском језику.
- „Авлија“, 2014.
- Сајт: „Књиге – правац“, 2014.
- Сајт: „Вершы беларускіх паэтаў“, 2014, за поезију на белоруском језику.
- Сајт: „Ты – Поэт“, 2014, на руском језику.
- Е-новине: „Суштина поетике“, 2014.
- „Авлија“, децембар 2014.
- „Словословље“, 2014.
Освојене награде:
- „Награда за средњошколску поезију“, 2012.
- „Јанош Сивери“, 2012.
- Сертификат „Диоген“, 2011/2012. За поезију на енглеском језику.
- „Уједињена Србија“, 2012.
- „Душко Трифуновић“, 2012.
- Сертификат „Диоген“, 2012/2013. За поезију на енглеском језику.
- „Др Миодраг Шокчанић“, 2013.
- „Јанош Сивери“, 2013.
- „Под овим знаком побеђујем“, 2013.
- „Раде Томић“, 2013.
- „Михаило Ковач“, 2013.
- „Флерт“, српско-руско друштво Тител, 2013. За поезију на руском језику.
- „Инше життя“, 2013, у Кијеву, за поезију на белоруском језику.
- „Душко Трифуновић“, 2013.
- „Трифун Димић“, 2013.
- „Магда Симин“, 2013.
- „Војислав Деспотов“, 2014.
- „Раде Томић“, 2014.
- „Жарко Ећимовић“, 2014.
- „Флерт“, српско-руско друштво Тител, 2014. За поезију на руском језику.
- „Магда Симин“, 2014.
- „Војислав Деспотов“, 2015.
- „Јанош Сивери“, 2015.
Дајанина поезија у зборницима поезије:
- „Синђелићеве чегарске ватре“, 2012.
- „Гарави сокак“, 2012.
- „Паун“, 2012.
- „Ветар по оцу“, 2012. На немачком језику.
- „Хришћанство – Под овим знаком побеђујем“, 2013.
- „Авлија“, 2013.
- „Осмех живот краси“, 2013.
- „Осветљавање“, 2013.
- „Гарави сокак“, 2013.
- „Месопотамија“, 2012/2013. На енглеском језику.
- „Тителтека“, 2013. На руском језику.
- „Инше життя“, 2013. На белоруском језику.
- Критике Милијана Деспотовића (Пожега) са критичким освртом на прве две збирке песама.
- „Гарави сокак“, 2014.
- „Авлија“, 2014.
- „Сија књига мајке Ангелине“, 2014.
- „Тителтека“, 2014. На руском језику.
- „Голи живот у уметности“, 2014.
- „Словословна врата“, 2015.
- „Тамни дани, светле ноћи“, 2015.