Ruska narodna bajka: Nikita Kožar (prevod Dajana Lazarević)

Руска народна бајка: Никита Кожар

Превела са руског: Дајана Лазаревић

Извор: http://hyaenidae.narod.ru/story3/122.html

У стара времена, појавио се, недалеко од Кијева, страшан змај. Много људи из Кијева змај је увукао у своју јазбину, увукао и појео. Отео је змај и цареву кћи, али није је појео, већ ју је чврсто – чврсто закључао у својој јазбини. Повезло се за принцезом из двора мало псетанце. Како је змај одлетео у лов, принцеза написа писамце оцу и мајци, завеза писамце псетанцету на врат и посла га кући. Псетанце је писамце однело и поздрав донело.

Овде, опет, цар и царица пишу принцези: сазнај некако од змаја ко је од њега јачи. Стала принцеза змаја да испитује и сазнала:

„Да“, рече змај, „У Кијеву Никита Кожар – он је од мене јачи.“

Како је змај отишао у лов, принцеза је написала оцу и мајци писамце: има негде у Кијеву Никита Кожар, он је једини јачи од змаја. Пошаљите Никиту да ме спаси из невоље.

Пронашао цар Никиту и са царицом пошао да га моли да спаси њихову кћерку из тешке невоље. У том тренутку прао је Кожар заједно дванаест воловских кожа. Како је видео Никита цара, изненадио се – Никитине руке су задрхтале и он је поцепао заједно свих дванаест кожа. Расрдио се ту Никита што су га они изненадили и направили му губитак, и, будући да га цар и царица нису ни питали да иде да спаси принцезу – није ни пошао.

Тада су смислили цар и царица да сакупе пет хиљада младих сирочади – осиротио их љути змај, – и послали их да замоле Кожара да ослободи целу руску земљу од велике беде. Сажалио се Кожар на сузе сирочади, и сам је заплакао. Узео је триста пудова[1] конопље, намазао је смолом, сав се конопљом обмотао и пошао.

Долази Никита до змајеве јазбине, а змај се закључао, трупцима прекрио и пред њега не излази.

„Боље изађи на чисто поље, да ти не бих целу твоју јазбину порушио!“, рекао је Кожар и већ стао трупце рукама да разбацује.

Видео змај неизбежну беду, нигде се не може сакрити од Никите, па изађе у чисто поље.

Дуго ли се, кратко ли се они борили, а Никита бацио змаја на земљу и хоће да га угуши. Ту је стао змај да моли Никиту:

„Немој ме тући, Никитице, до смрти! Јачи од нас двојице нико на свету није! Разделићемо цео свет једнако: ти ћеш владати на једној половини, а ја – на другој.

„Добро“, рекао је Никита, „Треба само границу да поставимо, да после свађе између нас не би било.“

Направио Никита плуг од триста пудова, упрегао у њега змаја и стао од Кијева границу да поставља, бразду да прокопава: дубина те бразде – два сажена са четвртином[2]. Провео Никита бразду од Кијева до самога Црнога мора и говори змају:

„Земљу смо разделили – хајде сада море да поделимо, да до свађе између нас због воде не би дошло.“

Стали су да деле воду – прогнао је Никита змаја у Црно море и тамо га и утопио.

Урадивши свето дело, вратио се Никита у Кијев, поново почео поново да штави коже, за свој труд није узео ништа. Принцеза се вратила оцу и мајци.

Кажу да је Никитина бразда и данас којегде по степи видна; на неколико сажена у две висине. Око ње сељаци ору, а бразду не руше: остављају је као успомену на Никиту Кожара.

[1] Стара руска мера за тежину. Један пуд износи 16,38 кг.

[2] Стара руска мерна јединица. Један сажен изоноси 2,13 метара.

Дајана Лазаревић је рођена 12. 3. 1993. године у Шапцу. Завршила је основну школу и гимназију у Шапцу са одличним успехом. Тренутно је студенткиња треће године на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Говори енглески, немачки, руски и белоруски језик. Бави се писањем поезије и прозе на српском и наведеним језицима. Објавила је три збирке песама и роман.

Добила је велики број књижевних награда у земљи и иностранству, њена дела су објављивана у бројним часописима и зборницима литерарних радова.

Од јануара 2015. ради као преводилац за ЕМГ Магазин (издавач: Екоф Медиа). Преводи новинске чланке и научне текстове са енглеског и руског на српски језик.

Изузетно познавање рада на рачунару (МS Office, Adobe, програмирање).

Од априла 2015. ради као наставница енглеског језика у Swanbell школи језика.

Члан Студентског парламента на Филолошком факултету, 2015.

Мотивисана, упорна, снажан индивидуалиста, али и тимски играч.

Објавила је три збирке песама:

1. „Кроз простор и време“, 2011.
2. „Стазе звезданог бескраја“, 2012.
3. „Странац“, 2014.

Награде за прозу:

1. „Павле Поповић“, 2015, за кратке приче.

Своју поезију је објављивала у више штампаних књижевних часописа, штампаних и електронских, као и на сајтовима намењеним поезији:

1. „Гимназијски гласник“, 2012.
2. „Свитак“, 2012.
3. „Багдала“, 2012.
4. „Диоген“, 2011/2012, на енглеском језику.
5. „Диоген“, 2012/2013, на енглеском језику.
6. „Лiтаратура i мастацтва“, 2013, на белоруском језику
7. Сајт: „Афирматор“, 2012.
8. Сајт: „Књиге – Правац“, 2012/2013.
9. „Диоген“, 2012/2013, на енглеском језику.
10. Сајт: „Ты – Поэт“, 2013, на руском језику.
11. „Европски међународни фејсбук фестивал“, 2013.
12. Интернет страница „Траблмејкер“, 2012/2013.
13. Сајт: „Вершы беларускіх паэтаў“, 2013, за поезију на белоруском језику.
14. „Авлија“, 2014.
15. Сајт: „Књиге – правац“, 2014.
16. Сајт: „Вершы беларускіх паэтаў“, 2014, за поезију на белоруском језику.
17. Сајт: „Ты – Поэт“, 2014, на руском језику.
18. Е-новине: „Суштина поетике“, 2014.
19. „Авлија“, децембар 2014.
20. „Словословље“, 2014.

Освојене награде:

1. „Награда за средњошколску поезију“, 2012.
2. „Јанош Сивери“, 2012.
3. Сертификат „Диоген“, 2011/2012. За поезију на енглеском језику.
4. „Уједињена Србија“, 2012.
5. „Душко Трифуновић“, 2012.
6. Сертификат „Диоген“, 2012/2013. За поезију на енглеском језику.
7. „Др Миодраг Шокчанић“, 2013.
8. „Јанош Сивери“, 2013.
9. „Под овим знаком побеђујем“, 2013.
10. „Раде Томић“, 2013.
11. „Михаило Ковач“, 2013.
12. „Флерт“, српско-руско друштво Тител, 2013. За поезију на руском језику.
13. „Инше життя“, 2013, у Кијеву, за поезију на белоруском језику.
14. „Душко Трифуновић“, 2013.
15. „Трифун Димић“, 2013.
16. „Магда Симин“, 2013.
17. „Војислав Деспотов“, 2014.
18. „Раде Томић“, 2014.
19. „Жарко Ећимовић“, 2014.
20. „Флерт“, српско-руско друштво Тител, 2014. За поезију на руском језику.
21. „Магда Симин“, 2014.
22. „Војислав Деспотов“, 2015.
23. „Јанош Сивери“, 2015.

Дајанина поезија у зборницима поезије:

1. „Синђелићеве чегарске ватре“, 2012.
2. „Гарави сокак“, 2012.
3. „Паун“, 2012.
4. „Ветар по оцу“, 2012. На немачком језику.
5. „Хришћанство – Под овим знаком побеђујем“, 2013.
6. „Авлија“, 2013.
7. „Осмех живот краси“, 2013.
8. „Осветљавање“, 2013.
9. „Гарави сокак“, 2013.
10. „Месопотамија“, 2012/2013. На енглеском језику.
11. „Тителтека“, 2013. На руском језику.
12. „Инше життя“, 2013. На белоруском језику.
13. Критике Милијана Деспотовића (Пожега) са критичким освртом на прве две збирке песама.
14. „Гарави сокак“, 2014.
15. „Авлија“, 2014.
16. „Сија књига мајке Ангелине“, 2014.
17. „Тителтека“, 2014. На руском језику.
18. „Голи живот у уметности“, 2014.
19. „Словословна врата“, 2015.
20. „Тамни дани, светле ноћи“, 2015.