Izdavački projekat Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom obuhvata prevod i promociju devet savremenih dela evropske literature napisanih na devet jezika (rumunski, češki, švedski, poljski, portugalski, engleski, francuski, nemački, španski).
Projekat je osmišljen u skladu sa centralnom idejom programa Kreativna Evropa – jačanje i proširivanje književnih mostova između različitih koordinata evropskog kulturnog okvira sa posebnim akcentom na književnost slabije promovisanih kultura.
U utorak 12. februara u 12h, u prostorijama Srpskog PEN centra (Terazije 29/II sprat), Izdavačka kuća Heliks će održati konferenciju za medije povodom predstavljanja projekta Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom realizovanog u okviru programa Kreativna Evropa. O projektu, kao i o važnosti saradnje sa prevodiocima govoriće Katarina Ješić, urednik u izdavačkoj kući Heliks, a o samom prevođenju Vladimir D. Janković sa kojim smo realizovali dve knjige u okviru ove edicije.
U prilogu šaljem informacije o projektu, kao i o dve knjige iz edicije u prevodu Vladimira D. Jankovića (“Srce na kapiji” i “Poslednji čuvar ostrva Elis”).
Izbor knjiga odražava izobilje tematskih tendencija i lingvističku i stilsku raznovrsnost savremene evropske književnosti. Dominantno je pitanje identiteta, posmatrano kroz prizmu lične ili kolektivne istorije (kao u austrijskom ili češkom romanu) ili uz uporište u tmurnoj sadašnjici ili neuhvatljivoj, svetloj budućnosti (rumunski i portugalski roman). Iako su dela univerzalna u svom obraćanju, lokalna obojenost je izrazita: ogleda se u jeziku (irski roman) ili u autentičnim likovima sa gradom kao živom pozadinom (rumunski naslov), ali i u poetičnim vibriranjima i suptilnim, atmosferičnim odsjajima sumornog gradskog pejzaža (švedska zbirka priča). Osećanje skučenosti kojeg su junaci svesni ili je posredno nagovešteno prožima sva dela, a otvorena ili potisnuta želja za oslobođenjem je pogon za kreativno originalnost forme koja se kreće od klasične narativne strukture preko priča lišenih punktuacije do mozaičke naracije ili forme dnevnika.
Svi odabrani naslovi društveno su angažovani na više načina. Više knjiga dotiče teme rata, komunističke prošlosti, emigracije, etničke diskriminacije – razmena iskustava i književni dijalog u takvom tematskom okvir od posebne su važnosti za ovdašnje čitaoce. Nekoliko naslova obrađuje nedavnu globalnu ekonomsku krizu –„Srce na kapiji“ i„Prosečna vrednost sreće“ to čine iz suprotstavljenih početnih pozicija: u irskom romanu, ekonomsko opadanje je motiv za analizu represivnog kolektiva, a u portugalskoj knjizi za reviziju lične sreće. Švedska zbirka priča „Bata je sit“ pisana je za mlađu publiku i adresira probleme odrastanja u otuđenoj gradskoj sredini.
O kvalitetu naslova svedoče i broje nagrade kojima su ovenčane – između ostalog, pet naslova je nagrađeno Evropskom nagradom za književnost – i činjenica da su prevedene na brojne jezike.
Knjige koje sačinjavaju ovu ediciju su:
„Žega“ – Hesusa Karaska
„Prosečna vrednost sreće“ – David Mašado
„Budućnost počinje u ponedeljak“ – Joana Prvulesku
„Bata je sit“ – Mirja Unge
„Poslednji čuvar ostrva Elis“ – Gael Žos
„Novac od Hitlera“ – Radka Denemarkova
„Mora da sam jednom hodala po mekoj travi“ – Karolina Šuti
„Srce na kapiji“ – Donal Rajan
„Mađioničar“ – Magdalena Paris
Poslednji čuvar ostrva Elis – Gael Žos. U okviru projekta „Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom” izdavačka kuća Heliks objavila je roman Poslednji čuvar ostrva Elis, francuske spisateljice Gael Žos. Poslednji čuvar ostrva Elis je bolna i potresna priča o izgnanstvu, siromaštvu, ljubavi i strasti, bolestima i ubistvima, o drami imigranata koji su proterani iz svojih domovina iz političkih razloga ili su došli u nadi za boljom budućnošću; ovo je priča o Američkom snu koji zavisi od čuvenih 29 pitanja. Zasnovan na istorijskim činjenicama, roman Gael Žos je stilski uobličen kao dnevnički zapis čuvara Džona Mičela koji kroz devet dana pokušava da rekapitulira svoje najupečatljivije uspomene, mahom one o svojoj rano preminuloj ženi Liz, i italijanki Neli Kazarini koju je zavoleo na prvi pogled i koja ga je sudbonosno proklela. Centar za imigraciju na ostrvu Elis je u periodu od 1892. do 1954. primio više od 12 miliona imigranata. O njihovim sudbinama odlučivao je, između ostalih, fikcionalni lik Džon Mičel, direktor Centra. Dirljivo i sugestivno, pisano u tonu lične ispovesti, delo Gael Žos možemo čitati kao istinu ili fikciju, oštro i snažno napisanu pripovest o intimnoj i kolektivnoj sudbini imigranata koji su bili u potrazi za boljim sutra. Aktuelna i danas, tema imigracije i progonstva pogodiće svakoga ko poseduje osećaj empatije, posebno zato što poetsko u ovom romanu naglašava veliku dozu humanosti. Gael Žos je studirala pravo, novinarstvo i psihologiju, a u književnost je ušla kroz poeziju. Nekoliko njenih romana nagrađeno je prestižnim književnim nagradama i prevedeno na više evropskih jezika. Poslednji čuvar ostrva Elis je njen četvrti roman koji je nagrađen Evropskom nagradom za književnost 2015. godine. Prevodilac je Vladimir D. Janković.Bata je sit – Mirja Unge. Zbirka neobičnih priča švedske autorke Mirje Unge Bata je sit objavljena je u okviru projekta „Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom“ izdavačke kuće „Heliks“. Mirja Unge je do sada bila poznata po romanima i dramskim formama, a ovo je njena debitantska zbirka kratkih priča, i u toj zahtevnoj formi autorka je konačno prepoznala i pronašla način da se stilski savršeno ostvari. Svaka priča je ispričana iz perspektive različitih junakinja, uglavnom tinejdžerki i adolescentkinja, mladih žena koje se nalaze na svojevrsnoj prekretnici u životu. Donekle bizarni i savremenom dobu svojstveni događaji, ispripovedani su hiperrealističnim stilom koji zastrašujuće podražava kontaminiranu stvarnost koju živimo. Silovanje, zlostavljanja, zanemarivanje, pedofilija, ekonomske prevare, izdaje i šizofrenija – sve to otelotvoreno je u tekstu ove zbirke. Ne govoreći nikada direktno, već samo nagoveštavajući zbivanja putem redukovanog modusa toka svesti, autorka izaziva kod čitalaca spektar emocija koje sežu od besa do sažaljevanja. Rečenice duge i gotovo bez interpunkcije nadimaju se i klize kroz tekst. Konvencionalna struktura teksta ovde je u potpunosti prenebregnuta, što čitaoca vrlo lako uvlači u ovaj mračni i hladni svet. Ponekad, kao da pod mikroskopom posmatramo čestice ovog teksta, te nam šira slika izmiče. Međutim,ta tehnika zumiranog pogleda obeležava najdublje emocije i najskrivenije misli junakinja; tako je čitaocu omogućen hipnotički uvid u podsvest mladih žena. Sofisticiranim i prepoznatljivim narativnim stilom, promišljanjem svake napisane reči, Mirja Unge svrstala se u, za istoriju književnosti veoma važne savremene autore. Prevodiocima će svakako njena sintaksa predstavljati veliki izazov. Debitantski roman Mirje Unge nagrađen je prestižnom nagradom „Katapult“. Nagrađena je još nekolicinom književnih nagrada,a njena su dela prvedena na mnoge evropske jezike. Prevodilac je Milena Podolšak.NOVAC OD HITLERA – RADKA DENEMARKOVA. U okviru projekta „Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom“ izdavačka kuća Heliks objavila je roman Novac od Hitlera češke spisateljice Radke Denemarkove. Novac od Hitlera je i potresna priča o progonu čeških Nemaca nakon Drugog svetskog rata. Delom ispričana iz ugla šesnaestogodišnje Gite Laušmanove, ovo je priča o uzaludnoj borbi i neprekidnom nadanju, nadljudskim naporima da se „ne klone i ostane u koloni“ i egzistencijalnoj potrebi da se „bude čovek“. Zasnovan na istorijskim činjenicama,roman započinje rečima: „Nijedna sličnost nije slučajna. Svi ovi događaji su se desili. I dalje ne znam zašto.“ Uvodna napomena u malom sadrži čitav smisao ovog romana, a to i jeste pitanje: zašto? Zašto dete postaje „starica koja nosi dečju kožu“; zašto nakon rata ne može da spava u svom krevetu; zašto je nekadašnji prijatelji njenog oca proteruju iz kuće u kojoj je odrasla; zašto dečak pronalazi u svom dvorištu lobanju; zašto je svet doživeo toliko bezumlje, zašto se sa ljudskim glavama igra fudbal? Novac od Hitleraje roman preživljavanju, o neprestanoj borbi, važnosti porekla i porodice, istinskoj ljubavi koju ni vreme ni pogrom ne mogu da izbrišu. To je roman koji sadrži dramski napete scene, filmičnost i stilsku virtuoznost kojom autorka svakoga ko se odvaži da čita uvlači u narativnu mrežu teških i strahovito bolnih situacija. Ipak, razrešenje na kraju neočekivanog spleta zbivanja čini ovaj roman još snažnijim nego sama njegova tema. Izreka da hiljadu puta izgovorena laž postaje istina ovde je preinačena u „hiljadu puta izgovorena istina postaje istina“. Radka Denemarkova je doktorirala germanistiku i bohemistiku. Osim romana piše drame i scenarije, prevodi i piše eseje. Trostruka je dobitnica prestižne nagrade Magnesia Litera, a za roman Novac od Hitlera dobila je i dve književne nagrade u Nemačkoj. Članica je Češkog instituta za književnost. Njeni radovi prevedeni su na više od dvadeset jezika. Prevodilac je Aleksandar Ilić.PROSEČNA VREDNOST SREĆE – DAVID MAŠADO. Izdavačka kuća Heliks nastavlja sa objavljivanjem vrhunskih savremenih evropskih romana, ovog puta u okviru projekta „Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom“objavljen je roman portugalskog autora Davida Mašada Prosečna vrednost sreće. Iako nazivom donekle podseća na psihološke priručnike za nezadovoljne, ovo je delo zapravo prozna manifestacija današnjice. Kroz tri muška junaka autor prikazuje tri urušene sudbine koje je obeležila ekonomska kriza u Portugalu 2010.godine. Narator Danijel ostaje bez posla i porodice, Almodovar zbog krađe završi u zatvoru, dok Šavijer usled kliničke depresije ne izlazi iz kuće već dvanaest godina. Roman je koncipiran u epistolarnoj formi, u vidu fiktivnog pisma koje Danijel piše Almodovaru, podrazumevajući da zna njegove odgovore i pitanja. Zbog prisnosti kojom odiše ton ove knjige, čitaocima neće biti teško da se poistovete s nekim od junaka i da kroz empatiju dožive i prihvate osnovnu poruku ovog optimističnog dela, a to je altruistička ideja da se sreća ne nalazi u novcu već u suštinskom i iskrenom kontaktu s drugim bićem, u potrebi da se nekome pomogne i da se osloni na nekoga. David Mašado je neobičan autor koji je čitavog života istraživao fenomen sreće, te je, s obzirom na to da je po profesiji ekonomista, dobio ideju da statistički a ujedno romaneskno kaže šta ima o sreći. Otuda i ekonomski podtekst u naslovu dela za koje je Mašado nagrađen Evropskom nagradom za književnost. Roman Prosečna vrednost sreće je nedavno uspešno ekranizovan. Mašado je takođe nagrađivan za dečju književnst koju preferira da piše, a osim književnošću bavi se i filmom. Prevodilac je Vesna Stamenković.Mađioničar – Magdalena Paris. Detektivska, kriminalistička, istorijsko-politička, socijalna priča koja čini roman Mađioničar, poljske autorke Magdalene Paris, objavljena je u okviru projekta „Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom“ koji realizuje izdavačka kuća Heliks. Autorka je evropskoj publici već poznata po romanu Tunel, čija se radnja odvija u Berlinu, a budući da autorka sama živi u nemačkoj prestonici, radnju svog drugog romana takođe smešta u ovaj hipnotizujući grad. Mađioničar je najavljen kao prvi deo „Berlinske trilogije“, koju čitaoci nestrpljivo iščekuju. Ovo je roman od kojeg mnogi mogu okrenuti glavu jer indirektno objavljuje politički kompromitujuće činjenice o materijalu iz Štazija, o surovom periodu Gvozdene zavese i o nastradalima koji su pokušali da preko bugarske granice pobegnu iz istočnog bloka na Zapad. Mađioničar svakako nije obična kriminalistička priča, niti suvoparni političko-istorijski traktat. Autorka je sa velikim romanesknim umećem i pronicljivošću, kao i pažnjom usmerenom na detalje izgradila provokativan i zagonetan detektivski roman u kojem mnoštvo likova ordinira kao u napetom holivudskom trileru. Brutalna i misteriozna ubistva ljudi koji su povezani sa Štazi materijalima pokušava da rasvetli detektiv Kovalski, međutim nekome iz političke elite upravo to smeta, jer se sramna istorija mora zataškati a ova ubistva se moraju gurnuti pod tepih. Magdalena Paris je pesnikinja, romanopisac i prevodilac. Osnovala je poljsko-nemački književni časopis „Squaws“. Diplomirala je poljsku književnost i pedagogiju u Berlinu. Godine 2015. postala je dobitnica prestižne Evropske nagrade za književnost. Prevodilac je Biserka Rajčić.SRCE NA KAPIJI – Donal Rajan. Izdavačka kuća Heliks objavila je roman Srce na kapiji irskog autora Donala Rajana u okviru projekta Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom. Srce na kapiji je priča o ekonomskoj propasti nacije i posledicama koje se najsnažnije osećaju u ruralnim delovima zemlje. Bespomoćni i frustrirani likovi romana Srce na kapiji opisuju mračnu i depresivnu stvarnost koja ih je zadesila. Finansijsko urušavanje Irske najsnažnije je potresao provincijske gradove, pa tako i ovaj neimenovani grad. Građevinska kompanija u kojoj je mnoštvo stanovnika bilo zaposleno bankrotirala je, a vlasnik je pobegao iz grada i ostavio radnike bez prihoda i sa gomilom dugova. Nemaština i beznađe posebno su pogodili Bobija, čiju sudbinu čitalac prati kroz dvadeset različitih perspektiva i otkriva da je ruralni mentalitet muža i oca, kao i njegov moralni nazor konačno pobeđen. Moralni kolaps stanovnika prati finansijsku propast čitave države. Izuzetno intrigantna Rajanova naratološka tehnika izgrađena je putem rotirajućih glasova, višeglasja u kojem nalazimo istinite i lažne priče, tračeve i sažaljevanja, gotovo foknerovskog karaktera. Upečatljiva priča ispričana kroz različitu fokalizaciju pleni humorom, sarkazmom i ironijom. Junaci, iako pogođeni užasnim okolnostima, karakterno su duhoviti, te se strahovita tragedija prikazuje u pozitivnom i vedrom duhu. Kratka i britka, brutalna i smešna, priča govori o nacionalnoj katastrofi i emocionalnim posledicama izgubljenog smisla života. Stoga, otmica i ubistvo predstavljaju klimaks ovog dela ispričanog karakterističnim, autentičnim irskim jezikom. Rajan je uspeo da uhvati narodni jezik savremene irske – od ruralnog preko onog iskrivljenog jezika imigranata i pridošlica, pa sve do univerzitetskog govora. Roman Srce na kapiji nagrađen je veoma prestižnim književnim nagradama kao što su EUPL, Bukerova nagrada, Irska knjiga decenije, Gardijanova nagrada za knjigu godine. Prevodilac je Vladimir D. Janković.ŽEGA – HESUS KARASKO. U okviru projekta „Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom“, koji realizuje izdavačka kuća Heliks, objavljen je roman Žega,španskog autora Hesusa Karaska. Žega je roman o odbeglom neimenovanom dečaku i starom, iznemoglom pastiru i njegovom psu. U Karaskovoj prozi nalaze se zastrašujuće i nejasne okolnosti, napetost i strah, sadizam i hrabrost. Dečak koji je pobegao od svog nasilnog oca i namesnika sela nema jasan plan kuda bi otišao ali jedino i sigurno zna da želi da pobegne što dalje od kuće koja za njega ne predstavlja dom. Roman započinje u simboličnoj grobnici koju je dečak za sebe iskopao kako bi se sakrio od meštana i nemilosrdne potrage za njim. Osim motiva bega i putovanja, u romanu preovladava tema opustošene zemlje i nedostatak vode. Zato se ovaj roman po atmosferi i mračnim detaljima približava distopijskoj, postapokaliptičnoj prozi sa jedne strane, koja sugeriše katastrofalne posledice klimatskih promena, ali i klasičnoj Čehovljevoj pripovetci Stepa. Žega je Karaskov debitantski roman za koji je dobio mnoge prestižne nagrade u Španiji, ali i nagradu Engleskog PEN centra za najbolji roman. Nakon veoma uspešnog debija, njegov drugi roman Zemlja koju gazimo (La tierra que pisamos) nagrađen je Evropskom nagradom za književnost. Hesus Karasko zapravo je po struci profesor fizičkog vaspitanja, ali se u svojoj biografiji može pohvaliti raznim zanimljivim poslovima kao što su berač grožđa, postavljač izložbi, grafički dizajner… Strast prema čitanju i pisanju gajio je oduvek, pišući dnevnike, kratke priče i dečje novele. Živi u Sevilji. Prevodilac je Vesna Stamenković.Mora da sam jednom hodala po mekoj travi – Karolina Šuti. Mora da sam nekada hodala po mekoj travi je roman austrijske književnice Karoline Šuti, objavljen u okviru projekta izdavačke kuće Heliks„Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom”. Mora da sam nekada hodala po mekoj travi je priča o Maji, devojci koja uporno pokušava tokom celog svog života da rekonstruiše najdalja sećanja na detinjstvo, na svoje korene i poreklo i svoj maternji jezik. Kako je rano ostala siroče, odgajila je tetka koja je dugo krila istinu od nje i trudila se da Maja zaboravi svoju prošlost. Tugujući za majkom, Maja tuguje i za svojim maternjim jezikom. Kada je upoznala Mareka, koji je takođe na svojevrstan način iskusio gubitak kulturnog i ličnog identiteta, Maja je u njemu pronašla prijatelja, ali i surogat za očinsku figuru. Kroz nekoliko hronološki poređanih poglavlja Maja traga za sopstvenim identitetom istrajno, sklapajući slagalicu uspomena gotovo hipnotički. Konačno, ona sa svojom ćerkom putuje natrag do mesta sa kojeg potiče, u nadi da će proživeti makar deo iskustva koje je proživela njena majka. Karolina Šuti rođena je 1976. Njeno obrazovanje je eklektično i svestrano; od nemačke književnosti, preko engleske i američke komparatistike, do koncertne gitare i klasične muzike. Objavljivala je mnoge radove o književnosti i teoriji, bila moderator na mnogim događajima posvećenim književnosti, i konačno svoje znanje i iskustvo upotrebila za sopstveno književno stvaralaštvo. Mora da sam nekada hodala po mekoj travi je njen drugi roman kojim je upečatljivo došla u sam vrh evropske književnosti. Za taj roman dobila je Evropsku nagradu za književnost 2015. god. Prevodilac je Nikolina Zobenica.BUDUĆNOST POČINJE U PONEDELJAK – Joana Prvulesku. Budućnost počinje u ponedeljak je svojevrsni nastavak romana Život počinje u petak rumunske spisateljice Joane Prvulesku, koji je izdavačka kuća Heliks objavila 2016. godine, i koji je nagrađen Evropskom nagradom za književnost. Roman Budućnost počinje u ponedeljak objavljen je u okviru projekta izdavačke kuće Heliks „Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom”. Prateći životne priče istih junaka kao u prvoj knjizi, Joana Prvulesku sada pravi vremenski skok u budućnost, dok je osnovna radnja smeštena pred kraj 19. veka, u zlatno doba Bukurešta i period koji autorka istinski veliča. Kao u prethodnom romanu, dva glavna lika su Vreme i Bukurešt, zajedno sa Julijom, Danom Krecuom, Pavelom Mirtoom i ostalim živopisnim likovima u čije sudbine čitalac zaviruje i koje su složenim nitima isprepletene međusobno. Strukturu ovog romana gradi niz intriga – političkih, ljubavnih, policijskih, istorijskih. Atentat na kralja, nihilisti, predavanje o uticaju korseta na žensko telo i zahtev da se ukine njegova upotreba, progresivni nazori i konzervativci, budućnost i prošlost, detinjstvo, mladost i zrelo doba, ambicioznost i indiferentnost, politika i njen uticaj na živote malih, običnih ljudi – sve to pronalazimo u romanu Budućnost počinje u ponedeljak. Ono što u svojim romanima Prvulesku preispituje jeste odnos prošlog vremena i današnjice. Ona svojom imaginacijom portretiše likove prošlosti i njihove manire, kao i arhitekturu i dekor nekadašnjeg Bukurešta. Sa stanovišta modernosti, prošla epoha prikazuje se sa dozom nostalgije i melanholije, a sa stanovišta prošlosti budućnost je čežnjivo očekivano bolje sutra. Zamršena temporalnost romana Joane Prvulesku i detektivski motivi ovog dela daju kompleksnu sliku i jedinstveni odgovor na pitanje: „Šta ćeš raditi juče?“. Joana Prvulesku rođena je 1960. Predaje savremenu rumunsku književnost na Filološkom fakultetu u Bukureštu. Ona je profesorka, spisateljica, esejistkinja, književna kritičarka, prevodilac. Članica je Rumunskog udruženja pisaca. Prevodilac je Đura Miočinović.
